Jazidi su mali miroljubivi narod (ima ih oko 600.000) koji ne voli oružje i nema ratničku tradiciju, a većina živi u Iraku.
Oni imaju tu nevolju da su od predaka nasledili religiju koja ne barata dovoljnom količinom ni novca ni oružja, piše Jutarnj.hr.
Za razliku od onih koji veruju da im je Bog lično odštampao zakone na dvema kamenim pločama, ili onih koji veruju da je Boga rodila Devica pa se žrtvovao za njih, ili onih koji su uvereni da je Bog lično svom Poslaniku precizirao u šta treba verovati - zlosrećni jazidi nasledili sinkretsku veru, u kojoj su na prairansku osnovu (vatra kao element Duha, paun kao simbol Duha) utkani elementi Zoroasterskog mazdaizma, manihejstva (ali bez dualizma), judaizma, nestorijanskog hrišćanstva, pa i islama.
Jazidi veruju da je Bog jednom stvorio Adama i da se više ne bavi čovekom direktno jer ga je ostavio na staranje sedmorici meleka (arhanđela, u grčkom prijevodu semitskog pojma), koje simbolišu vatreni paunovi.
Jazidi ne poznaju dualizam dobra i zla u hrišćanskom značenju tog pojma, ne veruju u pakao ni u đavola, veruju u reinkarnaciju (preseljenje duše) i da čovekova sudbina zavisi od toga koliko je u prethodnom životu poštovao ili kršio Božje zakone. Međutim, veruju u oproštaj i da iskreno kajanje donosi pročišćenje.
Oni takođe veruju da se i nekadašnji arhanđeo Sotona (šejtan), poznat i po latinskom imenu Lucifer, pokajao pred Bogom zbog svoga greha oholosti, pa ga je Svevišnji vratio na prethodnu dužnost - baš pokajani Sotona je prvi među vatrenim paunima, predstavnicima Boga na Zemlji.
Eto dovoljnog povoda da ih verski manijaci pobiju kao žrtvene životinje ili, miroljubive, oteraju kao stado. Jer njihovo postojanje ometa ostvarenje čiste muslimanske države.