Verovali ili ne, u aktivne meteoropate ubrajaju se gotovo svi ljudi na planeti. Naime, ne postoji osoba kojoj ne smeta veoma hladno, vetrovito, kišovito ili ekstremno sunčano vreme, pa je sve više onih koji ozbiljno shvataju prognozirane biometeorološke parametre. Iako meteoropatija do danas nije dobila zvanično mesto u medicini, za nju se odavno zna.
Psiholog Radmila Grujičić rekla je za Dr Kurir da oblačno vreme, manje sunca i toplote, što je posebno aktuelno ovih dana širom Srbije, veoma utiče na raspoloženje ljudi. Međutim, prema njenim rečima, takvo ponašanje je naučeno i treba ga menjati.
- Obično s početkom jeseni ljudi budu depresivniji, a to se pripisuje vremenu. Međutim, ovo leto je takvo da imamo više oblačnih nego sunčanih dana, pa se zato raspoloženje ljudi često menja. Na nekog promena vremena utiče više, na nekog manje, ali ono što je važno jeste da svi postanu svesni da je meteoropatija naučeno ponašanje. Na primer, kad roditelji obećaju deci da će ih voditi u šetnju, a u međuvremenu padne kiša, oni menjaju planove i ostaju zatvoreni s mališanima. I onda je normalno da još od malih nogu osećamo mržnju prema kiši jer nam je prva asocijacija na nju dosada - objasnila je Grujičićeva i dodala da je najbolje rešenje za meteoropatiju odlazak na odmor.
- Kad se desi da je ovako loše leto i da se ljudi danima osećaju neprijatno zbog vremena, savet je da odu negde na nekoliko dana. To ne mora biti more, važno je samo da svi u tim trenucima promene sredinu - onda ne razmišlja o vremenu jer se ljudi neminovno adaptiraju na nove okolnosti - istakla je sagovornica Dr Kurira.
Loše vreme ne utiče nepovoljno samo na psihu, već može da ugrozi i zdravlje. Posledice su povišenje pritiska, lupanje srca, drhtavica i glavobolja. S druge strane, tada dolazi do smanjenog izlučivanja hormona adrenalina, što izaziva loše raspoloženje i umor.
Lekari kažu da je ljudskom telu potrebno četiri do pet sati da se prilagodi promenama temperature i vlage u vazduhu. Takođe, naglašavaju da postoje pasivne i aktivne meteoropate. Pasivne su one koje na osnovu tegoba mogu nepogrešivo da predvide kakvo će vreme biti narednih dana, dok se u aktivne ubrajaju svi ljudi na planeti.
Najvažnije je shvatiti da je nagla promena vremena prolazna, pa se zato savetuje druženje sa onima koji mogu da vam poprave raspoloženje. Uz to, bavite se prijatnim aktivnostima i naoružajte se optimizmom.
Važna pomoć
ŠTA JE BIOMETEOROLOGIJA
Biometeorologija je grana meteorologije koja se bavi uticajem vremenskih prilika na ljude, životinje i biljke. U biometeorološkim prognozama najavljuju se vremenski uslovi koji mogu loše da se odraze na zdravlje većeg broja ljudi, naročito hroničnih bolesnika, u prvom redu onih koji boluju od kardiovaskularnih i reumatskih bolesti. Time se ugrožene osobe pravovremeno pripreme i, po mogućnosti, prilagođenim ponašanjem i doziranjem lekova sprečava se pojava zdravstvenih teškoća.
Činjenice
NAJČEŠĆI SIMPTOMI METEOROPATIJE
Psihički:
- konstantan umor
- nagle promene raspoloženja
- nedostatak koncentracije
- bezvoljnost
- razdražljivost
- nesanica
Fizički:
- glavobolja
- migrena
- mučnina
- vrtoglavica
- reumatske tegobe
- bolovi u mišićima
Upozorenje
Najteže je srčanim bolesnicima
Portparol Hitne pomoći i kardiolog dr Nada Macura istakla je da je u ovom periodu u našoj zemlji najteže srčanim bolesnicima, koji teško podnose česte promene vremena i visoku vlažnost vazduha.
- Veoma toplo i vlažno vreme teško podnose i zdrave osobe, a kamoli hronični bolesnici. Astmatičari se takođe veoma muče kad je ovako promenljivo vreme. Oni se ujutru i uveče bore za kiseonik i muče se s bolovima u grudima. I zdravim osobama se u ovom periodu preporučuje da se više odmaraju, piju vitamin C, prohlađen čaj od nane, a da uz to budu i fizički aktivni - naglasila je Macura i dodala da česte promene vremena teško podnose osobe koje imaju srčane tegobe poput tahikardije i visokog pritiska.
- Ono što je bitno jeste da ljudi naprave pozitivnu atmosferu kakvo god da je vreme, da se druže i smeju, da nauče da uživaju u životu bilo da je kiša bilo sunce - posavetovala je čitaoce Dr Kurira dr Nada Macura.