Sigurno ste se u životu nebrojeno puta našli u situaciji kad ste nakon stresnog dana, produženog radnog vremena i mnogo nerviranja rekli sebi da vam ne pada na pamet da se aktivirate i odete do teretane ili možda čak samo u šetnju, već da želite da se zavalite u krevet ispred televizora, nešto pojedete i nakon toga odete na spavanje.
U tim trenucima osećate da nemate energije ni za šta drugo, pogotovo da trčite, skačete ili podižete teret. To vam se tada čak čini i potpuno besmislenim jer smatrate da su odmor i san važniji. Međutim, stručnjaci ističu da je fizička aktivnost u momentima kad ste pod stresom veoma značajna jer se upravo njom stres može uspešno i veoma lako otkloniti.
Profesor fizičkog vaspitanja i sporta Miroslav Borovčanin objasnio je za Dr Kurir da se čak i najposvećeniji rekreativci suočavaju sa izazovima da ostanu aktivni jer im se ponekad jednostavno događaju stvari koje ometaju planove za vežbanje, a to su stres, pretreniranost, negativne misli i nerealna očekivanja.
- Treba imati u vidu da se ljudi upravo fizičkom aktivnošću oslobađaju stresa, nervoze i depresije, a to dalje vodi poboljšanju raspoloženja i daje dodatnu energiju za suočavanje sa izazovima. Čak je i kratak trening bolji od totalne neaktivnosti. Drugi problem koji čoveku otežava da se posveti treningu jesu nerealna očekivanja, a primećeno je da njih imaju čak i profesionalni vežbači kad veruju da će velike rezultate postići za veoma kratko vreme. Isto tako, nerealno je očekivanje da će se izgubiti veliki broj kilograma za samo nedelju ili dve vežbanja, a kad ono ne bude ispunjeno, ljudi odustaju od treninga. Da bi se to izbeglo, potrebno je postaviti realne ciljeve i imati strpljenja za njihovo ostvarivanje - istakao je Borovčanin.
Prema njegovim rečima, jedna od grešaka koje vode ka prestanku upražnjavanja fizičke aktivnosti jeste i neplanski rad i nedovoljno odmora između treninga, što može dovesti do pretreniranosti.
- Pretreniranost vodi ka smanjenju fizičke sposobnosti, a ona dalje ka nemogućnosti ispunjenja zacrtanih ciljeva i gubitka motivacije za aktivnost. Isto tako, i negativne misli mogu da unište samopouzdanje i motivaciju za vežbanje. Svima je jasno da nimalo nije lako promeniti ponašanje nakon dugogodišnje fizičke neaktivnosti. Da bi se u tome uspelo, potrebno je negativne misli zameniti pozitivnim i tako odati priznanje sebi za svaki pomak koji se napravi ka ostvarenju krajnjeg cilja - posavetovao je sagovornik Dr Kurira.
Kako je istakao, svako može da uspostavi zdrav stil života, a da bi svima na tom putu bilo lakše, potrebno je da se potrude da budu informisani o uticaju i savremenom načinu vežbanja, da budu kreativni i svakodnevno sebi postavljaju male ciljeve koji su realni i lako se mogu ostvariti.
- Možemo reći da je zdrav stil života uspostavljen kad čovek počne istinski da uživa u treningu i kad mu to postane sastavni deo svakodnevice - naglasio je Borovčanin.
Savet
Fizička aktivnost i pravilna ishrana najprirodniji su i najzdraviji način preventive i lečenja gojaznosti
Činjenice
VEŽBANJE JAČA IMUNOSISTEM I SPREČAVA BOLESTI
- daje više energije za svakodnevne aktivnosti
- poboljšava raspoloženje
- opušta i fizički i psihički
- jača imunosistem
- sprečava pojavu dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja i kancera (smanjuje se pritisak u krvi, reguliše se nivo holesterola u organizmu, kao i nivo šećera)
- poboljšava kvalitet života
Aktivirajte sve članove porodice
PLIVANJE, KUGLANJE I ŠETNJA UMESTO MONITORA I TELEFONA
Miroslav Borovčanin posavetovao je sve čitaoce Dr Kurira kako mogu da aktiviraju sve članove svoje porodice, pomognu im da se fizički pokrenu i ostanu zdravi.
- Biti jedini aktivan član porodice nije dovoljno da bi i ostali članovi započeli redovnu fizičku aktivnost. Da bismo lakše aktivirali naše najbliže, najbolji način je organizovati zajedničke aktivnosti poput plivanja, kuglanja, planinarenja i šetnje, organizovati zajedničke igre van kuće (frizbi, badminton), skratiti vreme boravka ispred monitora i edukovati članove porodice o pozitivnom uticaju fizičke aktivnosti na zdravlje. Sve navedeno treba organizovati tako da ima zabavni karakter kako bi oni bili više zainteresovani, više uživali i kako bi na taj način fizička aktivnost postala njihova svakodnevica - rekao je Borovčanin.
Samo u skladu s mogućnostima
POKRENITE SE 150 MINUTA NEDELJNO
Da bi fizička aktivnost imala pozitivan uticaj na zdravlje, potrebno je vežbati minimum 150 minuta nedeljno, odnosno tri puta nedeljno po 45 minuta ili pet puta nedeljno po pola sata.
- Veoma je važno da intenzitet i dužina fizičke aktivnosti budu izabrani u skladu s trenutnim fizičkim sposobnostima pojedinca. Parametri opterećenja moraju biti izbalansirani tako da prepoznaju potrebe i fizičke mogućnosti vezbača. Ukoliko on nije u mogućnosti da na samom početku postigne navedenu normu, potrebno je krenuti s malim intenzitetom i dužinom trajanja aktivnosti i zajedno s poboljšanjem fizičkih sposobnosti povećavati udeo fizičke aktivnosti - naglasio je profesor fizičkog vaspitanja i sporta Miroslav Borovčanin.