Ministar Nebojša Stefanović formirao specijalni istražni tim koji će ispitati sve okolnosti vezane za ovu privatizaciju
BEOGRAD - Decembra 2008. 51 odsto„Naftne industrije Srbije“ prodato je ruskoj kompaniji „Gaspromnjeft“ za 400 miliona evra u kešu i 500 miliona obaveznih investicija. Upravo ova, po mnogima jeftina prodaja razlog je zbog kojeg je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović formirao istražni tim koji će ispitati okolnosti vezane za privatizaciju NIS.
Otišao bez tendera
Najveća zamerka kritičara ove privatizacije bilo je to što je NIS prodat jeftino. Kao argument navodili su da su sredinom 2006. „Meril Linč“ i „Rajfajzen investments“ procenili su 100 vrednosti NIS na 1,2-1,6 milijardi evra, a dve godine kasnije „Dilojt“ je odredio cenu od 2,2 milijarde evra. Zagovornici ideje o jeftino prodatom NIS dodaju da bi tender, kojeg nije bilo, pokazao koja je prava cena.
Protivnici su govorili da je ova firma u vreme prodaje dugovala milijardu dolara, kao i da će „Gaspromnjeft“, ćerka-firma gasnog giganta „Gasproma“, uložiti mnogo više novca, što je garancija da će se NIS razvijati. Takođe, navodili su, Srbija je dobila i gasovod Južni tok, koji će joj obezbediti investicije od 1,5 milijardi evra.
Cena za NIS određena je međudržavnim sporazumom između Vlade Srbije i Vlade Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji je potpisan januara 2008. Potpise su stavili Velimir Ilić, ministar infrastrukture, i Viktor Hristenko, ministar energetike. Iznenađenje je bilo što sporazum sa srpske strane nije potpisao Aleksandar Popović, tadašnji ministar energetike. Sastavni deo bio je i protokol o osnovnim uslovima kupovine od strane OAO „Gasprom njeft“ akcija kompanije NIS. To je značilo i da za NIS neće biti tendera.
Ugovor kao formalnost
Zbog toga je samo formalnost bio ugovor o prodaji 51 odsto NIS, potpisan u Moskvi u prisustvu tadašnjih predsednika Borisa Tadića i Dmitrija Medvedeva. Ugovor su potpisali tadašnji ministar energetike Petar Škundrić i predsednik UO „Gaspromnjefta“ Aleksandar Đukov. Bez komentara juče je bio Petar Škundrić, koji je potpisao ugovor o prodaji 51 odsto NIS.
(V. S.)
Otišao bez tendera
Najveća zamerka kritičara ove privatizacije bilo je to što je NIS prodat jeftino. Kao argument navodili su da su sredinom 2006. „Meril Linč“ i „Rajfajzen investments“ procenili su 100 vrednosti NIS na 1,2-1,6 milijardi evra, a dve godine kasnije „Dilojt“ je odredio cenu od 2,2 milijarde evra. Zagovornici ideje o jeftino prodatom NIS dodaju da bi tender, kojeg nije bilo, pokazao koja je prava cena.
Protivnici su govorili da je ova firma u vreme prodaje dugovala milijardu dolara, kao i da će „Gaspromnjeft“, ćerka-firma gasnog giganta „Gasproma“, uložiti mnogo više novca, što je garancija da će se NIS razvijati. Takođe, navodili su, Srbija je dobila i gasovod Južni tok, koji će joj obezbediti investicije od 1,5 milijardi evra.
Cena za NIS određena je međudržavnim sporazumom između Vlade Srbije i Vlade Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, koji je potpisan januara 2008. Potpise su stavili Velimir Ilić, ministar infrastrukture, i Viktor Hristenko, ministar energetike. Iznenađenje je bilo što sporazum sa srpske strane nije potpisao Aleksandar Popović, tadašnji ministar energetike. Sastavni deo bio je i protokol o osnovnim uslovima kupovine od strane OAO „Gasprom njeft“ akcija kompanije NIS. To je značilo i da za NIS neće biti tendera.
Ugovor kao formalnost
Zbog toga je samo formalnost bio ugovor o prodaji 51 odsto NIS, potpisan u Moskvi u prisustvu tadašnjih predsednika Borisa Tadića i Dmitrija Medvedeva. Ugovor su potpisali tadašnji ministar energetike Petar Škundrić i predsednik UO „Gaspromnjefta“ Aleksandar Đukov. Bez komentara juče je bio Petar Škundrić, koji je potpisao ugovor o prodaji 51 odsto NIS.
(V. S.)
„Naftna industrija Srbije“
TO JE MEĐUVLADIN SPORAZUM
U NIS za Kurir kažu da je privatizacija NIS deo međuvladinog sporazuma Srbije i Rusije, i to je pitanje za predstavnike državnih organa te dve zemlje.
- Menadžment NIS odgovara isključivo za operativno upravljanje kompanijom - dodaju u NIS.
Aleksandar Antić, ministar energetike, kaže da je važno ispitati sumnje u vezi sa svim privatizacijama koje su navedene u izveštaju EU, a i onima koje su predmet javne polemike i da je to svima u interesu.