Sekularnoj Turskoj polako dolazi kraj?

Rojters
Analitičari smatraju da izbor aktuelnog premijera za lidera zemlje vodi daljoj islamizaciji, a mnogi tvrde da će on ugušiti ljudska prava

ANKARA - Dan nakon što su objavljeni rezultati prvih neposrednih turskih predsedničkih izbora, na kojima je ubedljivu pobedu odneo još aktuelni premijer zemlje Redžep Tajip Erdogan (60), njegovi protivnici istakli su da to znači početak kraja sekularne države Turske.

Naime, opozicija Erdoganovoj Stranci pravde i razvoja (AKP), ali i brojni građani - pripadnici sekularne elite koji su, kako tvrde, glas dali njegovim suparnicima na izborima samo da bi bili protiv njega, tvrde da će Erdogan zemlju potpuno islamizovati i pretvoriti u autoritativni sistem, i da će tako ugušiti i osnovna ljudska prava. Prema njihovim rečima, u prilog tome ide i činjenica da novoizabrani lider Turske namerava da promeni ustav, a predsedniku države, koji je dosad imao samo ceremonijalne funkcije, da i izvršnu vlast po američkom modelu. To će mu omogućiti da sve konce drži u svojim rukama.

Velike ambicije

Srpski analitičar i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Predrag Simić istakao je da se u Turskoj nastavlja trend islamizacije, što bi moglo dovesti do daljih socijalnih sukoba u gradovima te zemlje, poput Istanbula.

- Očigledno je da Erdogan ima velike ambicije u islamskom svetu. Međutim, Turci nisu Arapi i islamizacija ima granice. Njegova pobeda će ostaviti značajne posledice u takozvanim siročićima Osmanlijskog carstva, a to smo već mogli da vidimo u Bosni i Hercegovini. Islamizacija će se dogoditi i na Balkanu, a to će sigurno poremetiti ravnotežu u regionu - naglasio je Simić.

Dušan Spasojević, bivši ambasador Srbije u Turskoj, naglasio je da se već sad može reći da je Erdogan na svom putu, a da Ataturk sve više pripada istoriji.
- Najbolji indikatori za to su reislamizacija unutrašnje i spoljne politike, ali takođe i priznavanje postojanja i demokratsko otvaranje kurdskog pitanja u samoj Turskoj koje je decenijama bilo tabu tema. Premijer Erdogan bio je i nosilac i personifikacija oba ta procesa - naglasio je Spasojević.

Nadmašiće Ataturka

Stručnjaci ističu da će Erdogan, koji je premijer Turske od 2003, nastojati da za pet godina osvoji još jedan mandat na mestu predsednika i tako nadmaši dužinu vladanja „oca turske nacije“ Mustafe Kemala Ataturka.
Inače, Erdogan je najveći broj glasova osvojio zbog ogromne podrške konzervativnih religioznih građana.
AP 
Sve više zabrađenih žena... Ulice Turske

Otac Turske
ATATURK IZJEDNAČIO PRAVA POLOVA

Nakon sloma Otomanskog carstva 1918. Mustafa Kemal postao je vođa pokreta čiji je cilj bio da ostatke imperije transformiše u modernu tursku nacionalnu državu. On je 1924. postao i prvi predsednik te države dobivši prezime Ataturk, što znači „otac Turske“. Njegov režim navodi se kao uspešan primer sekularizacije i njegovim reformama arapsko pismo zamenjeno je latinicom, legalizovan je alkohol i izjednačena su prava polova.

Erdoganov put ka islamizaciji

1. ukinuta je zabrana nošenja marama na turskim univerzitetima
2.davanje predloga da se u škole uvede kurdski jezik kao strani, a da se veronauka proglasi obaveznim predmetom
3.uvođenje kuranskih studija u državne škole
4. snižavanje doba u kojoj roditelji mogu da pošalju svoju decu u islamske verske škole
5.povećanje pritiska na one koji kritikuju islam (pijanista Fazil Saj 2012. javno je saopštio da je ateista, a zatim je postavljao uvredljive komentare na račun islama na Tviter, zbog čega je uhapšen i 2013. osuđen na desetomesečnu zatvorsku kaznu)
6.kritike abortusa, a lično je Erdogan više puta ponavljao da je namerni pobačaj isto što i ubistvo živog bića
7.plan državne televizije TRT da pokrene verski kanal
8.uspostavljanje prostora za molitvu (namaz) u novoizgrađenim javnim zgradama kao što su vrtići, pozorišta, pa i opere
9.Erdogan je takođe najavio izgradnju velike džamije na jednom brežuljku u Istanbulu koja će postati jedan od najpoznatijih gradskih znamenitosti