Fizičari tvrde da Veliki prasak ne može da objasni nastanak nečega ni iz čega, pa su došli na novu ideju
TORONTO - Svemir u kojem živimo nije nastao u Velikom prasku, već kad ga je crna rupa ispljunula iz druge dimenzije, tvrdi grupa naučnika iz Kanade. Već dugo se smatra da je kosmos nastao u Velikom prasku. Ipak, pojedini fizičari sad imaju još jednu pretpostavku o tome šta se dogodilo u trenutku kad je nastalo sve što nas okružuje pre oko 13,7 milijardi godina.
Singularitet
Haotični Veliki prasak je samo jedna od teorija, koja i dalje ne može potpuno da se uklopi u postojeće okvire fizike. Naučnici zasad veruju da je pre Velikog praska postojao singularitet, neverovatno gusto i vruće stanje prostora i vremena. U suštini, kako je to pretpostavio Stiven Hoking, bio je to sadržaj „stomaka“ crne rupe.
Sadržaj „stomaka“
S tim se slažu i tri astrofizičara iz Kanade, koji u novom radu o nastanku svemira pišu: „Najveći izazov kosmologije je razumevanje Velikog praska“. Dr Nijaješ Afšordi i dvojica njegovih kolega smatraju da je singularitet bio deo četvorodimenzionalne crne rupe i da je vreme da zaboravimo na ideju o Velikom prasku. Početak svega, prema njihovom mišljenju, jeste trenutak kad je crna rupa izbacila sadržaj iz svog „stomaka“, to jest iz druge dimenzije.
Takva „projekcija“ može da objasni veliki problem s kojim se suočavaju teoretičari Velikog praska, kosmičke inflacije, trenutka kad je svemir ni iz čega postao nešto. Mi smo, prema njihovom mišljenju, samo projekcija, obrok koji je progutala crna rupa. U četvorodimenzionalnom svemiru crna rupa bi mogla da ima trodimenzionalni horizont događaja.
(M. M.)
Foto: Beta Ap
Podrška... Stiven Hoking
Testiranje BIZARNO, ALI ISPITUJEMO
Ideja da potičemo s ivice horizonta događaja četvorodimenzionalne zvezde koja se urušava sama u sebe u nekom drugom univerzumu možda zvuči bizarno, ali mi ćemo testirati svaku teoriju o nastanku svemira. Ako naša teza prođe testove, zaslužuje da je i drugi shvate ozbiljno - kaže astrofizičar dr Alan Dafi iz Melburna.