PODGORICA - Devojke u Crnoj Gori sa 15 ili 16 godina ulaze u svet prostitucije, kaže direktorka NVO Crnogorski ženski lobi Aida Petrović.
„Mamac za ulazak u taj surovi svet obično su poslovi go-go igračica, šankerica ili konobarica“, objašnjava Petrović u razgovoru za podgorički dnevnik.
„Imali smo slučaj da je devojci koja je stopirala na nikšićkoj magistrali stao čovek sa kojim je dogovorila seksualnu uslugu za 20 evra. Kasnije na putu su im se u autu pridružila još dva muškarca i rekli su joj da će dobiti 50 evra ukoliko spava sa svom trojicom. Kad je pristala poveli su je u stan gde su je silovali. Posle toga su je pretukli i odveli u šumu nadomak Podgorice i vezali je za drvo. Kada se ujutru probudila i došla svesti pozvala nas je i tražila da joj pomognemo. Tada nam je ispričala i da su joj uzeli pare koje su joj ranije dali“, prisetila se Petrović.
Ona dodaje da iskustva NVO Crnogorski ženski lobi ukazuje da svet prostitucije prate droga i alkohol.
„One svašta doživljavaju, dolaze im svakakvi ljudi sa kojima moraju da budu. Tu su čak i muškarci koji mogu da im budu dedovi ili očevi. Onda redovno ide maltretiranje“, kaže Petrović.
Direktorka NVO Crnogorski ženski lobi naglašava da su aktivisti organizacije kojom rukovodi imali priliku da pričaju sa devojkama kojima su klijenti odgrizali delove tela, gasili cigarete po intimnim delovima, pa i da su ih polagali na sto, prekrivali hranom i jeli sa njih.
„Ne radi se o ljudima koji su, da tako kažem, u društvu prepoznati kao manijaci ili psihopate. Najčešće su to vrlo uglađene ličnosti koje imaju porodice, a plate da se iživljavaju nad nekim. Prostitutke retko žele da govore o svojim klijentima, u stvari nikada ne kažu ko je ili čime se bavi iako sigurno znaju. One čak ni nama neće da kažu ime i prezime tih ljudi, ali mi im to i ne tražimo, samo ih znamo po nadimcima“, kaže Petrović u razgovoru za Dan.
Ona smatra da dobrovoljna prostitucija ne postoji i da je zbog toga protiv svih inicijativa za njenu legalizaciju, te da je ovaj problem najprisutniji u Budvi, Baru i Tivtu, na cetinjskoj i nikšićkoj magistrali.
„Mi možda ne vidimo te devojke, ali to nije zato što ih nema, već iz razloga što se dobar deo „posla”, u smislu zakazivanja sastanaka sa mušterijama, obavlja putem telefona. Ali, ima ih na primer pored magistrale, one stopiraju pa kada neko naiđe ponude se. Nikada ne rade taj posao same, uvek iza njih stoji neki makro, ili kako ga one zovu gazda, koji im često ugovara sastanke, nalazi mušterije i naravno uzima im dobar deo zarade“, kaže Petrović.
Ona tvrdi da na Crnogorskom primorju trenutno sigurno ima na stotine prostitutki koje se kriju pod izgovorom da rade drugi posao.
„Najčešće su to go-go igračice. Kada prođete šetalištem i vidite takve stvari znajte da uvek tu ima i prostitucije. Nama su devojke ispričale da na primer od 22 do tri sata uveče rade kao igračice i onda im gazda nađe mušteriju, ili im neko sam priđe. Tada odlaze sa mušterijom, a u slučaju racije imaju pripremljenu priču da su one sa tim čovekom dobrovoljno i policija tu ne može ništa da uradi“, kaže Petrović.
Ona objašnjava da su devojke koje su naterane da se bave prostitucijom preplašene, jer svaki njihov pogrešan potez gazda može surovo da kazni.
„Ne mora uvek da povredi devojku, već njenu porodicu. Svaka devojka koja se bavi tim poslom smatra da je dužna gazdi za odeću, hranu ili smeštaj, i on je uvek drži u šaci. Mlade žene koje se bave pružanjem seksualnih usluga uvek imaju plan da za godinu dana izađu iz tog sveta, ali se to retko dešava“, kaže Petrović.
Ona dodaje da iz razgovora sa devojkama saznaju da postoji jahting prostitucija.
„Problem je što one kada odlaze ne znaju gde se nalaze. Obično su pijane i pod dejstvom droga, tako da prosto ne znaju u kom su gradu, a nekada ni sa kim su. Jedna devojka nam je ispričala da je išla na jahte i da nikada nije bila sama, uvek je sa njom bilo još prostitutki i naravno više muškaraca“, zaključila je Petrović.
(Dan)