Kako je predsednik Srbije postao član eminentne institucije

AKADEMIK NIKOLIĆ: SANU krije ko je nominovao predsednika!

Foto: Zorana Jeftić
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ne otkrivaju ko je predložio Nikolića za patrona Evropske akademije nauka

BEOGRAD - U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) uporno skrivaju ko je iz te institucije, zašto i na osnovu kojih kriterijuma predložio predsednika Srbije Tomislava Nikolića za patrona Evropske akademije nauka i umetnosti (EANU).

Nikolić će, kako je Kurir juče objavio, naredne četiri godine vršiti dužnost patrona EANU, koja ima oko 1.500 članova, vrhunskih naučnika i umetnika, među kojima je i 29 nobelovaca. Predsednika je, prema navodima njegove savetnice za visokoškolsko obrazovanje Jasmine Mitrović Marić, predložio SANU i obrazložio svoj predlog pred kolegama iz Evrope, koji su izbor jednoglasno podržali.

SANU, međutim, ni posle dva dana nije odgovorio na pitanje Kurira na čiju inicijativu i na osnovu čega su odlučili da kandiduju baš Nikolića za tu prestižnu ulogu u EANU.
Dodatnu sumnju unela je neverica akademika Matije Bećkovića, koga smo upitali šta podrazumeva funkcija patrona EANU, na koju je izabran Nikolić:
- Takvo nešto ne postoji. Niti postoji veza SANU sa EANU, niti SANU nešto predlaže. To je neka intriga.

Istovremeno, ni na sajtu EANU nigde nije navedeno da je Nikolić izabran za patrona, niti se može naći takva funkcija.
- Predsednik Akademije Feliks Unger je na odmoru, vraća se u petak i tada možete dobiti više informacija. Koliko nam je poznato, predsednik Srbije je predložen za patrona - kazali su Kuriru u EANU, osnovanom u Austriji 1990. upravo na inicijativu hirurga-kardiologa Ungera iz Salcburga.

(B. B.)

Toma među kraljevima i predsednicima
U EANU I MILO, IVO, HUAN KARLOS...

EANU, kako je navedeno na zvaničnom sajtu, ima 12 zaštitnika, među kojima su i Nikolićeve kolege iz regiona - predsednici Hrvatske, Slovenije i Makedonije Ivo Josipović, Borut Pahor i Đorđe Ivanov, ali i premijer Crne Gore Milo Đukanović. Tu su i austrijski, slovački, grčki i letonski predsednik Hajnc Fišer, Ivan Gasparovič, Karlos Papuljas i Andris Berzins, kao i španski kralj Huan Karlos, belgijski kralj Filip, vojvoda Žan od Luksemburga, Doris Leuthard (Švajcarska).