PROGLAŠENA EPIDEMIJA ŽUTICE U SKOPLJU: Povećan broj obolelih od hepatitisa A!
SKOPLJE - Centar za javno zdravlje u Skoplju proglasilo je epidemiju žutice u makedonskoj prestonici zbog povećanog broja oboljelih od hepatitisa A. Epidemija proglašena i u Štpu dva dana ranije, ali "niko nije obavešten".
U julu i avgustu registrovano je 66 obolelih od žutice, od kojih 21 u poslednjih desetak dana.
U Skoplju, prema Centru za javno zdravlje, najveći broj slučajeva - 21, je u romskom naselju Šuto Orizari, u Aerodromu je devet, osam u Karpošu, sedam u Centru, šest u albansko naselje Cair, pet u Kiseloj vodi, po tri u Gazi Baba i Gorce Petrov i dva slučaja u Butel.
Kao mogući uzrok infekcije, Centar je naveo intenzivne kiše, oluje, skupljanja atmosferske vode, i delimični odliv kanalizacione mreže u opštinama u kojima je registrovana većina obolelih, ali i nedovoljnu ličnu higijenu i nepravilno pranje svežeg voća i povrća pre jela.
Za razliku od Skoplja, gde je javnost obaveštena o izbijanju epidemije obaveštena u četvrtak i gde je objavljeno da su 66 osobe zaražene hepatitisom A, u Štipu je Centar za zaštitu zdravlja pre dva dana proglasio epidemiju, ali nije nikoga obavestio.
Direktor Centra za javno zdravlje Štip, Velik Grkov kaže da su hospitalizovana 24 od 26 ljudi zaraženih hepatitisom.
"U Štipu je proglašena epidemija hepatitisa A. To znači da je povećan broj zaraženih u odnosu na prethodni period. S druge strane, to znači i strože mere kako bi se sprečila pojava novih bolesti, higijena, temeljno pranje povrća i voća", kaže Grkov.
U Štipu su od danas epidemiolozi Instituta za javno zdravlje u Skoplju, koji bi trebalo da pomognu u otkrivanju izvora bolesti.
Prema rečima dr Žarka Karadžovski, direktora Instituta, ne postoji nijedan centar zaraze u Štipu. Voda definitivno nije jedan od njih tvrdi Karadžovski.
Gradonacelnik Štipa Ilco Zahariev, koji je lekar po profesiji, tvrdi da je kvalitet vode isti kao i pre.
"Voda može da se kontroliše kao i ranije, jer nema odstupanja od kvaliteta, sada proveramo snabdevanja vodom u ruralnim sredinama, prirodnim izvorima i fontanama. Takođe, škole i obdaništa i javne institucije, a posebno škole treba da preduzmu mere da se pripreme za start školske godine. Ovaj talas se podudara sa pocetkom školske godine, a to bi moglo da uveća broj pacijenata", rekao je Zahariev.
I Karadžovski i Zahariev čvrsto navode da infekcija, koja se takođe naziva "bolest loše higijene," ne može da odloži pocetak školske godine.
(Mondo)
