BRISEL - Oblak sumnje zbog zločina na Kosovu biće razvejan tek nakon okončanja sudskog postupka, kaže danas specijalni istražitelj Džon Klint Vilijamson.
Vilijamsonu je to bio poslednji dan mandata na funkciji šefa specijalnog Euleksovog istražnog tima koji je više od tri godine istraživao optužbe iz izveštaja Dika Martija o zločinima protiv civila nakon okončanja oružanih sukoba na Kosovu.
Specijalni tužilac je krajem prošlog meseca na konferenciji za štampu u Briselu obavestio javnost o rezultatima istrage i naveo da je nađeno dovoljno dokaza da se podignu optužnice protiv niza bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova zbog etničkog čisćenja i sistematskog terora nad Srbima, Romima i drugim manjinama tokom 1999. i 2000. godine.
Imena optuženih, međutim, neće biti objavljena do osnivanja specijalnog suda koji će, mada formalno u okviru kosovskog pravosuđa, biti sastavljen od međunarodnih sudija i nalaziće se van teritorije Kosova, najverovatnije u Holandiji.
"Radovi na formiranju suda su uveliko u toku i ubeđen sam da će biti završeni početkom sledeće godine", kaže Vilijamson, podsećajući da je kosovska skupština dvotrećinskom većinom izglasala formiranje suda i da se EU čvrsto obavezala da će ovaj posao dovesti do kraja.
Kada je reč o najkontroverznijem delu Martijevog izveštaja, koji se odnosi na vađenje organa kidnapovanih civila u "žutoj kući" u Albaniji, Vilijamson ostaje pri stavu da je lično uveren da je takvih slučajeva bilo, ali da nedostaju dokazi koji bi se održali na sudu.
"Radili smo nepristrasno, objektivno i bez unapred zadatog cilja da nekog optužimo ili ne optužimo za nešto", kaže specijalni tužilac i podseća da je njegov tim sastavljen od ljudi iz preko 20 zemalja, tako da bi bilo kakav pokušaj manipulacije brzo izašao na videlo.
"U Prištini su bili razočarani što optužbe o trgovini organima nismo u potpunosti odbacili, a u Beogradu što nismo dokazali da se radilo o masovnoj pojavi", navodi Vilijamson i dodaje da i to svedoči o nepristrasnosti istrage.
"Ne znam odakle se stvorio utisak da je bilo mnoštvo slučajeva vađenja organa, kada i Dik Marti u svom izveštaju tvrdi da ih je bilo samo nekolicina", kaže on.
Upitan zašto u vreme kada je OVK kidnapovala i ubijala Srbe, Rome i "nelojalne" Albance širom Kosova međunarodna zajednica, uprkos brojnom prisustvu NATO, Unmika i istražitelja Haškog tribunala nije učinila gotovo ništa da se zločini spreče ili bar istraže, Vilijamson odgovara da je reč o sticaju okolnosti.
"Kada je reč o Tribunalu, on nije imao mandat da istražuje zločine koji su se desili nakon juna 1999", objašnjava Vilijamson, koji je i sam radio u Haškom Tribunalu od 1996. do 2001, kao istražitelj u predmetu Slobodana Miloševića.On dodaje da je NATO ušao na Kosovo sa primarnim zadatkom da spreči ponovno izbijanje sukoba između OVK i oružanih snaga Srbije, pa stoga nije bio spreman da se stavi u zaštitu manjina, dok je Unmik bio hendikepiran lošim odnosima sa Beogradom, gde je u vreme dok su zločini vršeni Milošević još bio na vlasti."U to vreme nije bilo moguće poslati istražitelje u Srbiju da razgovaraju sa preživelim svedocima", navodi on i dodaje da je tokom svoje istrage imao vrlo dobru saradnju sa srpskim vlastima i specijalnim tužiocem beogradskog suda za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.
"Svi su poštovali našu nezavisnost i nije bilo pokušaja da nam se nešto nametne", kaže on.Iako Vilijamson od danas više neće raditi kao šef specijalnog tima, njegova ekipa istražitelja, na čelu sa vršiocem dužnosti Kvai Hon Ipom, nastaviće da prikuplja dokaze do formiranja suda.Vilijamson, koji je od 2006.do 20009. bio američki ambasador za ratne zločine i u tom svojstvu često obilazio zemlje bivše Jugoslavije, kaže da još uvek nije spreman da otkrije koji će biti njegov sledeći posao, ali da će ga gotovo sigurno obavljati u Vašingtonu.Upitan da li će se i na tom poslu baviti područjem Zapadnog Balkana, odgovara da to nije isključeno.
"Svaki put kada sam napuštao neku funkciju, mislio sam da se zauvek opraštam sa Balkanom, i svaki put se ispostavilo da sam pogrešno mislio", kaže on.