Dok se u Vašingtonu sve glasnije spominje mogućnost proširenja američkih vazdušnih napada s Iraka na Siriju, iz "glavnog grada" kalifata, koji je nedavno proglasila džihadistička organizacija Islamska država, stižu zastrašujuća svedočanstva retkih pojedinaca koji su dovoljno hrabri i snalažljivi da pošalju istinu u svet.
Nekolicina mladih aktivista iz Rake, sirijskog grada koji je centar zloglasnih džihadista, svakodnevno rizikuje živote krišom snimajući zverstva koja redovno čine pripadnici ISIL.
Jedan od njih je 23-godišnji Abu Ibrahim, koji je svojevremeno prvi poslao u svet jeziv snimak kako koljači na centralnom gradskom trgu razapinju na krst svoju žrtvu. Abu Ibrahim je kamericu sakro u rukavu, potpuno svestan da bi mogao da bude sledeća žrtva, piše britanski Telegraf u reportaži pod naslovom "U gradu ISIL: Tihi pokolj u Raki".
Naravno, Abu Ibrahim je pseudonim jer bi otkrivanje stvarnog identiteta tog mladića bilo ravno potpisivanju njegove smrtne presude. On je deo grupe od 16 mladića koji proteklih godinu dana, otkad je ISIL preuzeo kontrolu nad Rakom, vode računa da krvoločne metode kojima se islamisti obračunavaju s neistomišljenicima budu dokumentovane.
U Raki nema ni domaćih ni stranih novinara. ISIL tek tu i tamo pusti ponekog da uđe u grad i onda pokušava da lansira svoju krvoločnu propagandu, kao što je bio slučaj s nedavnim šokantnim serijalom Vajs njuza.
Uz rizično snimanje krvavih javnih pogubljenja, koja su u Raki sada već gotovo uobičajena pojava, aktivisti se na svojoj veb-stranici, uz slogan "Tihi pokolj u Raki", trude da objavljuju i lokacije po gradu s kojih deluju džihadisti. Tvrde i da su pokušali da pomognu američkom novinaru Džejmsu Foliju, kojem je jedan ubica ISIL pre nekoliko dana nožem odsekao glavu, tako što su objavili informacije o njegovoj mogućoj lokaciji.
Iako informacije o Foliju očigledno nisu postigle cilj, ovakve informacije su od operativnog značaja za neprijatelje te armije krvavih ubica. Džihadisti su toga i više nego svesni, pa su Abu Ibrahima i druge aktiviste stavili na sam vrh svojeg spiska najtraženijih neprijatelja.
"U posljednjim trima hutbama (propovedima) petkom proglasili su nas Alahovim neprijateljima. Bože dragi, ne znam kako se još skrivamo, ali uspevamo nekako", priča Abu Ibrahim za Telegraf. Dodaje da ih borci ISIL često traže od kuće do kuće, ali oni se drže odvojeno, razasuti su po lokacijama širom grada i sve aktivnosti koordiniraju putem interneta, koristeći komplikovano kodiranje da bi izbegli hakere ISIL.
"Kad god čujemo da se nešto dogodilo vani, na ulicu nikada ne izlazimo zajedno", priča Abu Mohamed, 26-godišnji član te grupe aktivista.
"Ako je reč o javnom pogubljenju, koordiniramo se tako da svako snima s druge pozicije; jedan je možda u samoj blizini egzekucije i snima mobilnim iz džepa, ali drugi sve snima s obližnje zgrade, a treći iz prodavnice preko puta", objašnjava on.
Ipak, nedavno su izgubili kolegu Motaza Bilaha, kojem su džihadisti javno ispalili metak u potiljak pošto su otkrili da ih je kritikovao na Fejsbuku.
"Motaza su uhapsili, a tri dana kasnije s njegovog profila na Fejsbuku stigla nam je poruka da će biti ubijen. I 29. aprila objavili su slike s njegovog pogubljenja", kaže Abu Ibrahim.
Opisujući opasnu svakodnevicu u Raki, taj mladić kaže da je grad preplavljen stranim džihadistima.
"Ima mnogo Evropljana. Muškarci sa sobom dovode žene i decu. Ima ih svuda. Ima jako mnogo žena iz Holandije", kaže on i dodaje da stranci imaju i posebne privilegije, pa im ISIL daje besplatan smeštaj po gradu i to u kućama čije su vlasnike izbacili.
Sve prodavnice u gradu moraju da imaju jasna obeležja ISIL. Zatvaraju ih pet puta dnevno zbog obavezne molitve. Ulicama neprestano patrolira verska policija, čiji pripadnici napadaju žene kod kojih se samo nazire malo lica kroz burku.
Stroga verska pravila sprovode se čeličnom pesnicom i svaka neposlušnost se kažnjava - često smrću. Abu Ibrahim se priseća da su prošlog meseca džihadisti naterali građane da do smrti kamenuju mladu ženu Fadu Sajid Ahmed.
"Niko ne zna šta je skrivila. Nakljukali su je anesteticima da ne vrišti dok po njoj pljušti kamenje", priča on.
Još jedan problem za stanovnike Rake su povremeni vazdušni udari koje izvodi vojska predsednika Sirije Bašara al-Asada. Posebno je teško ranjenicima, jer lekara u gradu gotovo da i nema, a ona šačica preostalih nema čime da leči pacijente.
"Ljudi u Raki su umorni: režim, Sirijska oslobodilačka vojska i međunarodna zajednica su digli ruke od nas', zaključuje rezignirano Abu Ibrahim, koji ipak nema nameru da prestane da beleži svedočanstvo svog turobnog vremena - nada se da će doći trenutak kada će im neko priskočiti u pomoć.