Ovako počinje svoju tešku priču, ali sa srećnim krajem, Petar Živanović (20) iz Beograda, koji je pobedio strašnu bolest. On i još 60 mladih iz zemalja bivše Jugoslavije koji su se izborili s rakom u četvrtak su započeli četvorodnevnu Drugu regionalnu konvenciju „Hoću da znam“, u Beogradu, u Terapijskom vrtu, na Adi Ciganliji.
Iako je saznao užasnu vest, hrabri Petar nikad nije poklekao.
- Znao sam da mi nema druge nego da se borim. Počeo sam da se interesujem za svoju bolest, dosađivao sam lekarima da mi sve objašnjavaju, tražio sam da čujem svaki detalj jer sam uvek voleo da saznajem nove stvari. Nikad nisam plakao, smejao sam se, bodrio sam druge i svirao harmoniku. Sa mnom su bile dve veoma tužne i povučene devojčice. Kad sam ja došao, živnule su, promenile se. Davao sam sve od sebe da ostanem vedar i da unutar sebe osećam kao da se ništa loše ne dešava - seća se svojih teških dana Petar.
Njegovo mukotrpno lečenje trajalo je dve godine, a sve vreme najveća podrška bila mu je porodica. Iz užasne borbe, u kojoj je mogao da izgubi život, Petar je izašao zreliji i jači, s novim nadama i planovima. Prvo što je uradio posle izlečenja - otišao je na svetsko takmičenje u sviranju harmonike i tamo je svima pokazao koliko vredi!
- Posle dve godine pakla, izlečio sam se! Prvo šta sam uradio, a za šta sam se i uprkos bolesti sve vreme spremao, jeste svetsko takmičenje u sviranju harmonike. To je bilo u Hrvatskoj, učestvovali su muzičari iz 100 zemalja, a ja sam osvojio prvo mesto. Bio sam beskrajno srećan. Nastavio sam da budem pozitivan i da se trudim, sad upisujem fakultet i želim da budem učitelj tradicionalnih igara i etno-muzikologije pošto obožavam harmoniku i decu - završava svoju dirljivu priču ovaj momak, koji pun nade i životne energije planira svoju budućnost. Na kraju Petar poručuje:
- Zdravlje i porodica su najvažnije i najlepše stvari u životu!
Advijina borba
GUBILA SAM BITKE, ALI DOBILA SAM RAT
I Advija Džambas (17) iz Travnika pobedila je tešku bolest, a posle višegodišnjeg lečenja jača je i zrelija. Njoj je u 13. godini otkriven tumor limfnih čvorova, i posle dve transplantacije i hemoterapije nastavila je život bogatija za veliko iskustvo.
- Kad su mi rekli da imam tumor limfnih čvorova, znala sam koliko je to opasno, ali sam sebi rekla: „Pobediću bolest, nikad se neću predati.“ Tako je i bilo, možda sam nekad gubila bitke, ali sam na kraju dobila rat, to je jedino važno. Dobrovoljni donor za drugu transplantaciju krvotvornih matičnih stanica bio je jedan Nemac, koga bih mnogo volela da upoznam. Eto, posle mnogo muka i patnji, bolest me je i mnogo čemu naučila - završava priču hrabra Advija.