BRZE PRUGE SRBIJE: Francuski voz bi pre stigao do Indije nego naš do Bara Foto: Nemanja Pančić
BEOGRAD - Međunarodni voz koji iz Bara putuje do Beograda (ili obrnuto) prugom dugom 476 kilometara, koja je oštećena u majskim poplavama, pa je potrebno preći dodatnih 110 kilometara zaobilaznicom preko Lapova i Mladenovca, na svoje odredište stiže posle neverovatnih 17 sati!
Za isto to vreme voz francuske železnice TŽV pređe čak 5.100 kilometara krećući se prosečnom brzinom od 300 kilometara na sat. To znači da bi za isto vreme taj voz iz Beograda stigao do, recimo, Nju Delhija, koji je od glavnog grada Srbije udaljen 5.260 kilometara.
Foto: Nemanja Pančić
Očajni putnici... U vagonima preživljavaju golgotu
Pušenje u vagonima
Kako putnici reaguju na činjenicu da se voz kreće dva i po puta sporije nego pre skoro 40 godina, kad je pruga napravljena, prosečnom brzinom manjom od 40 kilometara na sat, dok se lokomotiva menja čak tri puta, a kontrola putničkih isprava obavlja u dva navrata, i to dok voz stoji, saznali smo prvo od grupe mađarskih turista u subotu oko 10 ujutru na Železničkoj stanici u Beogradu.
- Malo smo spavali jer su uslovi putovanja bili katastrofalni. Ljudi puše na svakom koraku iako je u vagonima pušenje zabranjeno. Međutim, to ne poštuju čak ni kontrolori, tako da je suludo žaliti im se. Posteljina u spavaćim kolima je stara i prljava. Čak smo našli i otisak cipele na njoj. U ve-ceu nema toalet-papira ni vode. Sve u svemu, jezivo. Ali opet, slično je kao i u Slovačkoj i Rumuniji - objašnjava svoje utiske Ester R. (24) iz Segedina, koja sa mora putuje s grupom od 20 nervoznih, namučenih i neispavanih drugova.
Foto: Nemanja Pančić
Ester: Na posteljini smo našli otisak cipele!
Trojica momaka iz Beograda, Denis, Đorđe i Matija, takođe se, osim na dužinu trajanja putovanja, žale i na neudobnost, gužvu i prljavštinu. - Katastrofa! Presedeli smo celu noć, oka nismo sklopili. Ovo je strašno! - rekli su pobesneli momci. S njima se slaže i Danijela Žikić (31), majka dvoje dece od sedam i deset godina. - Iz finansijskih razloga putujemo vozom. Pripremili smo se na dug put, ali ovo je stvarno katastrofa. Sva sreća pa su deca uspela malo da odspavaju - kaže ona.
Životno mučenje
Ružica (68) i Vojislav (70) Ćetković putovanje iz Sutomora opisuju kao „životno mučenje“. - Po navici putujemo vozom, ali i zbog finansija. Ranije smo za vreme Tita mogli da letujemo na Braču i putujemo avionom, a danas jedva imamo i za ovaj klaj-klaj - navode oni za kraj.
Tragično je to što bi za 17 sati, krećući se prosečnim brzinom iz Beograda, rekreativni biciklista dopedlao do Vranja, avion preleteo čitav svet i sleteo u Melburn, brod uplovio u Crno more, automobil bio parkiran u Amsterdamu, a pešak stigao gotovo do Novog Sada.
Foto: Nemanja Pančić
Mašinovođa Milan Pavlović MOŽDA SE SREDI!
Mašinovođa Milan Pavlović (61), koji već 39 godina radi u „Železnicama Srbije“, kaže da put dugo traje zbog zastarelih vozova i mehanizacije, pokradenih pruga, stajanja na prelazima, zaobilaženja deonice Lajkovac-Lazarevac, podzemnih voda... - Moj deo puta je od Lapova do Beograda. Za tu relaciju sad je potrebno šest sati, ali ja sam uspeo da je pređem za manje vremena i na finalnu stanicu u Beogradu stignem petnaest minuta ranije - pohvalio se mašinovođa.