OPREZ: Tabletomanija je opasna po život

Samoinicijativno uzimanje antibiotika bakterije čini otpornim, analgetici razaraju crevnu floru, a ni vitamini nisu ništa manje opasni. Upotreba lekova mora da bude kontrolisana, savetuju stručnjaci

Pod zloupotrebom lekova podrazumeva se prekomerna upotreba određene grupe medikamenata, zatim nedozvoljena konzumacija u sportu, ali i nabavka lekova bez lekarskog recepta. Međutim, u ovu problematiku možemo da smestimo i posezanje za antibioticima, analgeticima, vitaminima i antidepresivima svaki put kad pomislimo na gojaznost, PMS, probleme s potencijom, odvikavanje od pušenja, anksioznost i depresiju, najmanje naznake gripa, povišenu temperaturu, glavobolju...

Koliko je ovo učestala pojava kod nas, objasnila je za Dr Kurir lekar opšte prakse Nevenka Dimitrijević, koja otkriva da je oko 30 odsto njenih pacijenata sebi barem jednom prepisalo određeni antibiotik.

- Uzimaju ih od supružnika, komšija, rođaka, ili su ih jednostavno imali u rezervi. U nemalom broju slučajeva su ih dobili i u apoteci, iako nisu imali obavezan recept ili uput lekara. Najgore od svega je to što lečenje na svoju ruku dovodi do dve komplikacije. Prva i najvažnija je rezistentnost bakterija na delovanje antibiotika. One se i dalje razmnožavaju i remete zdravlje čoveka. Drugo, kad god samoinicijativno pijete antibiotike, ubijate korisne bakterije koje se nalaze u crevima, koje su neophodne za njihov pravilan rad. Tad se poremeti ravnoteža dobrih i loših bakterija, pa dolazi do pojave klostridije i kandide - objašnjava ona i naglašava da lekari tad imaju problem jer leče pacijenta s poremećenom krvnom slikom, što uslovljava nedoumicu lekara o daljem toku lečenja i otežanu kontrolu osnovne bolesti zbog nedostatka pravih simptoma.

Ljudi vole da piju i antireumatike, koje ne koriste u svrhu lečenja reumatskih oboljenja, već protiv bolova u kostima, zglobovima i mišićima, pa čak i za snižavanje temperature zato što imaju i analgetsko dejstvo. Ti lekovi imaju loša svojstva i negativno utiču na želudačnu i crevnu floru, pa čak i ugrožavaju život. Kako kaže dr Dimitrijević, njeni pacijenti znaju da preteraju i s upotrebom vitamina, što takođe nije dobro i ništa manje opasno nego kad postoji njihove nedostatak.

- Reč je o supstancama koje su neophodne našem organizmu, ali u veoma malim količinama. Većina vitamina zahteva specifičan režim ishrane i kontrolu koncentracije u krvi - navodi ona i dodaje da zasad jedino vitamin C može da se pije slobodno.

Farmaceut Vukica Stevanović kaže da za ovu problematiku postoji izraz „medikalizacija života“, što predstavlja naš odgovor na zahteve modernog društva koje nam nameće uspešnost kao životni obrazac.

- U detinjstvu se leče nestašna deca, tzv. hiperaktivna, a taj poremećaj je proširen i na odrasle. U adolescenciji i mladosti nema više stidljivih jer se leče od socijalne fobije. Kad su punački, gojazni i ćelavi, takođe se leče. Muškarci i žene koji postaju depresivni, nezadovoljni sobom i neraspoloženi opet se leče. Sve žene u menopauzi imaju svoju terapiju, kao i muškarci koji smatraju da su nespretni u seksu - navodi ona poslednje dijagnostičke kategorije koje se nalaze i na našem tržištu „novih bolesti“.

Stevanovićeva naglašava da su rizici od upotrebe lekova sveprisutni, što pokazuju rezultati velikih studija u kojima je incidenca (statistički pojam u epidemiologiji koji pokazuje koliki je broj novoobolelih osoba na milion stanovnika u toku određenog vremenskog perioda) prilično velika.

- U ambulantnoj praksi broj novoobolelih na godišnjem nivou kreće se od pet do 35 odsto. Najčešće ih izazivaju antidepresivi, beta blokatori, ACE inhibitori i NAIL. Neželjena dejstva javila su se kod više od miliona Amerikanaca koji su morali da budu hospitalizovani, što je 4,7 svih prijema u bolnicu. Takođe, Englezi su utvrdili da se broj smrtnih slučajeva zbog pogrešne primene i neželjenih dejstava lekova povećao pet puta u periodu od 1990. do 2000. godine i da više ljudi umre od lekova nego od posledica saobraćajnih nesreća - objašnjava Stevanovićeva i naglašava da je glavni problem što kod nas ne postoje ovakva naučna istraživanja.