Od juna 1962. do januara 1964. godine ulicama Bostona harao je ubica koji se smatra odgovornim za smrt najmanje 13 žena u slučaju koji je postao poznat pod nazivom "ubistva najlonskim čarapama". Žrtve su bile stare između 19 i 85 godina, a većina ih je bila seksualno zlostavljana te potom zadavljena. Budući da na ulaznim vratima njihovih domova nije bilo tragova nasilnog ulaska, pretpostavljalo se da su žene, ili poznavale ubicu, ili su ga dobrovoljno pustile u stan verujući da je reč o dostavljaču, nekom od radnika, domaru i slično. Upravo zbog toga mediji su ga prozvali Fantomski davitelj. Ipak, na kraju je ostao nadimak koji je i danas poznat - Bostonski davitelj.
Prva žrtva bila je Ana E. Slesers (55). Pronašli su je mrtvu 14. juna 1962. godine u njenom stanu na trećem spratu u Ulici Gejnsborou, u Bek Beju. Bila je seksualno zlostavljana nepoznatim objektom te zadavljena remenom s kućnog ogrtača. Meri Malen (85) je bila sledeća žrtva. Ona je navodno umrla od srčanog udara, no kasniji izveštaji pokazali su da je bila meta Bostonskog davitelja. Nina Nihols (68) je, isto kao i prva žrtva, zlostavljana te zadavljena najlonskim čarapama 30. juna 1962. godine. Isti dan ubijena je Helen Blake (65), a pronašli su je u njenom stanu u Ulici Njuhol.
Grad straha
Iako se o ubistvima mnogo pisalo pa se očekivalo da će žene biti više na oprezu, ubistva su se nastavila i nakon prva četiri slučaja. Panika i strah uvukli su se u stanovnike Bostona, a deo mlađih žena je napustio grad. Neke su pak nabavile suzavac te stavile lanac na svoja kućna vrata. Crni niz nastavio se ubistvom Ide Irge (75). Policija ju je našla zadavljenu na podu stana. Na sebi je imala poderanu spavaćicu koja je otkrivala telo. Noge su joj bile smeštene na dve stolice. Nakon manje od 24 sata, blizu prethodnog mesta zločina, pronađeno je telo medicinske sestre Jane Saliven (67) u kupatilu.
Policija je bila bespomoćna
Strah stanovnika bivao je sve veći, a nakon tri meseca davitelj je ponovo krenuo u akciju. Sofi Klark (21), afroamerička studentkinja, pronađena je mrtva 5. decembra, samo nekoliko ulica dalje od mesta na kojem je ubijena Ana Slesers. Sofi je bila gola, a forenzičari su po prvi put pronašli tragove semena na nekoj od žrtava. Uprkos tome što je bila poznata kao jako oprezna osoba, nepoverljiva prema strancima, skončala je od ruke Bostonskog davitelja. Sofijina komšinica kazala je policiji da je nepoznati muškarac kucao na njena vrata, rekavši da su ga poslali da ofarba zidove. Otišao je nakon što mu je rekla da njen suprug spava u susednoj sobi.
Tri nedelje kasnije, ubijena je Patriša Bizet (23). Trudnu devojku u stanu je pronašao šef koji je došao da proveri zašto se nije pojavila na poslu. Ležala je na krevetu prekrivena plahtom. Do novog ubistva trebalo je da prođe nekoliko meseci, a policija je u međuvremenu očajnički pokušavala da pronađe vezu između ubijenih žena i muškaraca koje su poznavale. Svi profili seksualnih napadača u Bostonu su provereni, no istraga nije napredovala.
U maju 1963. Bostonski davitelj je silovao i ubio Meri Braun (69). Žena je bila izbodena i zadavljena. Isto se dogodilo Beverli Samans (23), čiju su smrt otkrili nakon što se nije pojavila na jednoj probi. Devojci su ruke bile vezane iza glave maramom, a oko vrata je imala najlonsku čarapu. Na vratu je imala četiri ubodne rane, a u ustima tkaninu. Poslednju žrtvu pronašle su cimerke u stanu
Bespomoćna policija potražila je i pomoć vidovnjaka. Ubicu je opisao kao mentalnog bolesnika koji je na dane ubistava bežao iz psihijatrijske bolnice u Bostonu. Priča je brzo pala u vodu kada se dogodilo novo ubistvo. Dobrostojeća udovica Evelin Korbin (58) ubijena je u julu 1963. Pronašli su je golu u krevetu, a u usta joj je bilo nagurano donje rublje. Na ustima i ružu pronašli su tragove semena.
Dizajnerka Džoan Graf (23) je silovana i ubijena u novembru iste godine. Nekoliko opisa njenog ubice poklapalo se s opisom muškarca koji je pokušao da uđe u stan komšinice Sofi Klark. Muškarac je nosio tamnu majicu, jaknu i zelene pantalone.Poslednja žena ubijena je 4. januara 1964. godine. Cimerke su pronašle Meri Salivan (19) mrtvu na krevetu. Bila je zadavljena tamnim najlonkama. Obdukcijom je utvrđeno da je seksualno zlostavljana drškom metle. Dokazi s mesta zločina i okolnosti ubistva upućivali su na Bostonskog davitelja.
Albert De Salvo priznao da je ubica pa je kasnije porekao
Ni danas nije poznato je li sve zločine počinila jedna osoba. Dok javnost veruje u tu teoriju, policija nije sasvim sigurna. Naime, neki su kriminolozi smatrali da je za sva ubistva najlonkama odgovoran jedan serijski ubica, a drugi da ih bilo više, od kojih su neki mogli biti imitatori. Glavni osumnjičeni kandidat za Bostonskog davitelja bio je Albert De Salvo, no stručnjaci nisu mogli da nađu dovoljno dokaza da ga optuže za smrt bilo koje od žrtava. De Salvo je prvo priznao da je ubio desetak žena, među kojima i 19-godišnju Meri Salivan.
Neka priznanja dao je pod hipnozom, druga u budnom stanju, a treća je ispričao kolegi iz zatvora. Zanimljivo je da su istražitelji u njegovim pričama otkrili informacije koje je mogao znati samo ubica, ali i neke nedoslednosti. Davitelj je kasnije porekao priznanje pa nikada nije osuđen. Izboden je na smrt u zatvoru 1973. dok je služio doživotnu kaznu za pljačke i neke druge seksualne zločine.
50 godina kasnije otkrili ko je ubica Meri Saliven.
Bostonska policija je 11. jula 2013. godine objavila da je uz pomoć DNK otkrila dokaze koji De Salvu povezuju s ubistvom Meri Saliven. Kako bi ponovno otvorili slučaj stručnjaci su morali da smisle način da dođu do novih dokaza. U stilu CSI filmova pokupili su bocu koju je odbacio De Salvin rođak i DNK iz njegove sline uporedili s onom koja je pronađen na mestu zločina. Analiza genetskih markera na hromozomu Y koji se prenosi muškom linijom utvrdila je gotovo potpuno podudaranje, isključila je čak 99,9 posto populacije - na sreću istražitelja De Salvo je imao retku vrstu hromozoma Y. Ova činjenica bila je dovoljan razlog da se na sudu dobije osnovana sumnja i ishodi nalog za ekshumaciju kako bi se obavila izravna analiza njegove DNK.
Konačni dokazi
Konačno su 19. jula državni tužitelji i policijski službenici objavili kako rezultati potvrđuju da su semene tečnosti s mesta zločina iz 1964. uistinu pripadale De Salvu. Tragovi muške DNK otkriveni su krajem 2012. na ostacima Meri Saliven. Napredna analiza već raspadnutih ostataka DNK ne bi bila moguća bez razvoja savremene forenzičke tehnologije. Bostonska policija objavila je da nema dovoljno DNK za analizu drugih slučajeva, međutim, najavila je da će ponovno, na temelju novih dokaza, istražiti 'Zaboravljeni slučaj'.
(24sata.hr)