IVO ANDRIĆ, DANILO KIŠ I DRUGI O PUŠENJU: Dan bez duvana je bljutav, tužan...
Svi znamo koliko je pušenje štetno za zdravlje, ali, i kako ga se teško odreći. Međutim, uprkos svemu tome, duvan je doživeo i mnoge individualne apoteoze, naročito od velikih umetnika i pisaca.
Evo nekoliko zanimljivih izjava:
DANILO KIŠ: To vam je, gospođo, jedina stvar na svijetu koja se isplati. Pušenje.
TOMAS MAN: Ne razumem kako neko može da ne puši - on se takoreći lišava onog što je najbolje u životu (…) Dan bez duvana bio bi vrhunac bljutavosti, potpuno prazan i otužan dan. Kad bih izjutra morao reći: 'Danas nema pušenja', ne bih imao hrabrosti da ustanem. Ostao bih u krevetu.
IVO ANDRIĆ: Tada je uvideo kakvo je blago ta stalna vatrica pred vidom i taj modrikast dim koji golica oči i grlo, i omogućuje čoveku da pusti suzu bez plača, da udahne duboko i izdahne vazduh, a da se to ne zove uzdah. Otad mu je godinama svetlila ta vatra pred očima ili sagorevala među prstima. Taj dim, uvek isti ali i uvek drukčiji, odvraćao mu je misao od onog čega se bojao, i u izuzetno srećnim časovima odvodio ga u potpunu izgubljenost i zaborav; hranio ga je kao hleb i tešio kao drug. Noću je sanjao da puši kao što drugi sanjaju susret sa onima koje vole.
BELA HAMVAS: Jelo je telesni čin, pijenje duševni, a pušenje duhovni čin. Uvek treba započeti s jelom, završiti dimom.
EMIL CIORAN: A ako je bilo vreme kad sam bio ljubomoran na one egipatske monahe koji su kopali svoje grobnice da bi u njih lili suze, ja ću sad iskopati svoju i puštati da u nju padaju jedino opušci.
Najlepšu modernu priču o duvanu ispričao je ponovo jedan pisac, veliki savremeni pisac. Smestio ju je u scenario koji ga je na velika vrata uveo i u filmsku umetnost.
Radi se, naravno, o Paulu Austeru i filmu Waynea Wanga: Dim. Na početku ovog filma redovni posetilac bruklinske prodavnice duvana, pisac Paul Bendžamin, ispričaće priču o tome kako je engleski plemić, miljenik kraljice Elizabete, izmerio težinu dima.
Ova renesansna ljudina najpre je, naime, izvagala cigaretu. Zatim ju je ispušio otresajući pepeo na tas vage. Tu je napokon spustio i opušak, pa je to sve zajedno izvagao. Dobijenu težinu oduzeo je od težine neispušene cigarete. Ostatak je bila - težina dima!
(Aura.ba)