BEČ - U istočnoj Ukrajini bore se i Čečeni iz Austrije i Evrope, tvrdi bečki dnevnik "Prese".
Među Čečenima koji se bore na strani ukrajinskih trupa ima osoba sa statusom azilanta u Austriji i austrijskim državljanstvom, ukazuje list.
"Pre mesec i po su me posetili zemljaci i preneli mi svoju nameru. Jedan deo njih je već otišao u Ukrajinu", rekao je za "Prese" Magomet Šamajev.
Šamajev, koji je nekadašnji šef nacionalne specijalne borbene jedincie u Čečeniji, važi za autoritet u delu čečenske zajednice u Austriji.
Izvor lista iz Ministarstva unutrašnjih poslova nije mogao da navede tačan broj onih koji su otišli u rat u Ukrajinu.
Austrijske vlasti, kako dodaje list, ne znaju trenutno ništa o "izvozu" boraca iz Austrije u Ukrajinu.
Portparol Minsitarstva unutrašnjih poslova Aleksander Marakovic rekao je da se prati činjenica da u rat odlaze Čečeni iz drugih zemalja Evrope.
"Iz čečenske zajednice u Austriji takvi slučajevi nam za sada nisu poznati", kazao je on.
Bivši profesor političkih nauka na bečkom Univerzitetu Hans-Georg Hajnrih, koji je dobro umrežen u čečenskoj zajednici u Austriji, ukazuje da postoji veliko interesovanje za učešće u borbama protiv Rusije i da je već jedan broj boraca otputovao u Ukrajinu.
Predstavnik Demokratskog udruženja Čečena u Austriji Husein Iškanov takođe je potvrdio informaciju da kruže glasine da ljudi razmišljaju o odlasku u rat.
"Sudbina Ukrajine je glavna tema u čečenskoj zajednici. Ja našoj omladini poručujem da, ako već žele negde da se bore, da to ne čine u Siriji, jer nas se ona ne tiče, već u Ukrajini", kazao je on.
Prema navodima lista, u rat u Ukrajinu ne idu verski fanatici, već odrasli koji su se nekada borili protiv Rusa i čečenskog režima okrenutog ka Moskvi.
"U prvoj grupi koja mi se obratila pred odlazak bili su pre svega ljudi koje ranije nisam poznavao. Druga grupa se sastojala od muškaraca sa puno ratnog iskustva. Njihovi motivi su jednostavni. Pored odbrane Ukrajine radi se o osveti Vladimiru Putinu i krvnoj osveti ranijim pripadnicima čečenskog režima. Među ruskim borcima, koji se bore na strani separatista nalaze se ljudi iz redova ranijeg čečenskog režima. Tako gledano, borbe u istočnoj Ukrajini delimično su i unutarčečenski obračun, o čijem ishodu se na internetu diskutuje", objasnio je Šamajev.
"Prese" ističe da trenutno Čečeni iz Austrije čine samo jedan mali deo stranih boraca na ukrajinskoj strani, a da su izbelice iz drugih evropskih država aktivnije, pre svega iz Danske, gde je nekadašnji čečenski general Isa Munajev osnovao takozvani međunarodni bataljon, kojem su se početkom juna priključilo više od 300 Čečena.
Takođe list ukazuje da je Munajev pre nekoliko nedelja putovao u Ukrajinu preko Austrije, gde mu se navodno priključilo više Čečena.
"To je početak", smatra predstavnik čečenske dijaspore Iškanov koji je objasnio da su Ukrajinci vrbovali Čečene sa ratnim iskustvom u Austriji.
Prvi ozbiljni kontakti između Ukrajinaca i Čečena u Austriji ostvareni su, prema njegovim rečima, prikikom posete Putina Beču, a potom su ukrajinski dan nezavisnosti 24.avgusta zajedno proslavili u centru glavnog grada Austrije.
Da Ukrajina traži "specijaliste", kako tvrdi "Prese", poznato je obaveštajnim službama.
List, pozivajući se na dokumente nemačke obaveštajne službe, prenosi da su proukrajinski bataljon "Azov", koji finansira jedan ukrajinski oligarh, obučavali instruktori iz Švedske, Francuske, Nemačke, ali i Rusije.