Prvi pisani trag o bosiljku star je četiri milenijuma i potiče iz starog Egipta. Reč bosiljak (tal. basilico, engl. basil) dolazi od grčkog basilikon, što znači kraljevski i odražava poštovanje drevnih kultura prema ovoj biljci.
Rimljani su ga poistovećivali s ljubavlju i odanošću pa se verovalo da će muškarac zauvek voleti ženu od koje primi grančicu bosiljka.
U Indiji su bosiljak negovali kao simbol dobrodošlice, a u ajurvedi jedna od vrsta bosiljka (tulsi, lat. Ocimum tenuiflorum) koristi se za lečenje mnogih bolesti - dijabetesa, astme, impotencije, bubrežnih kamenaca, neplodnosti i alergija.
Snažan antioksidans
Bosiljak je poznat po činjenici da ima jaka antioksidativna svojstva. Antioksidansi koje prirodno pronalazimo u bosiljku štite telo od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima, sprečavaju starenje ćelija i nastanak nekolikih vrsta raka. Antioksidansi su važan deo zdrave prehrane i zdravog načina života, a bosiljak je njihov pouzdan i delotvoran izvor.
Jedan od antioksidansa iz bosiljka je beta-karoten. Beta-karoten, koji se u telu pretvara u vitamin A, sprečava oksidaciju holesterola u krvotoku i na takav način štiti srce i krvne sudove. Oštećenja izazvana slobodnim radikalima doprinose razvoju mnogih drugih bolesti, uključujući astmu, osteoartritis i reumatoidni artritis. Beta-karoten iz bosiljka je odličan način prevencije ovih bolesti.
Štiti srce i krvne sudove
Bosiljak je dobar izvor vitamina B6 i magnezijuma. Vitamin B6 sprečava nakupljanje potencijalno opasne molekule homocistein. Magnezijum podstiče zdravlje kardiovaskularnog sistema pomažući opuštanju mišića i krvnih sudova. Tako pospešuje protok krvi i smanjuje rizik od nepravilnog srčanog ritma. Magnezijum osnažuje srčani mišić i deluje preventivno protiv infarkta.
Prirodni antibiotik
Istraživanja su pokazala da ulje bosiljka povoljno deluje na imunitet. Sveži listovi i ulje bosiljka imaju antibakterijska i antiseptička svojstva i mogu se koristiti u lečenju infekcija. Bosiljak možete koristiti i lokalno - listovi bosiljka stavljeni na rane sprečavaju bakterijske infekcije.
Bosiljak u kulinarstvu
Mirisni listovi bosiljka koriste se u mnogim kuhinjama i slažu se s različitim vrstama jela. Da biste zadržali njegov ukus, bosiljak dodajte jelu pri kraju. Kada god možete, izaberite sveži bosiljak, jer ima intenzivniji ukus u odnosu na sušeni. Slavu i prepoznatljivost u kuhinjama širom sveta, bosiljak je zaradio s Pesta Genovese, zelenim umakom od bosiljka, pinjola i parmezana.
Od sveže naseckanog bosiljka s belim lukom i maslinovim uljem možete pripremiti odličan sos, koji možete poslužiti uz razna jela kao što su testenina, pirinač i brusketi.
Od bosiljka možete pripremiti i jednostavni ledeni desert. Pomešajte naseckani bosiljak s limunovim sokom, sokom šećerne trske i vodom, pa smesu zamrznite kao kockice leda. Kad se zamrzne, blenderom ih usitnite i poslužite kao ledeni desert u mediteranskom stilu. Ili, napravite svežu, ukusnu i višebojnu italijansku salatu od svežeg bosiljka, sira mocarele i paradajza.
Popijte okrepljujući čaj bosiljka koji ste pripremili tako što ste naseckane listove bosiljka prelili vrućom vodom, ostavili stajati osam minuta i nakon toga procedili.
(Stvar ukusa)