HRVATSKA - Hrvatsko ležišta kvarcnog peska leže neiskorišćena, a kao sirovina za potrebe ono malo industrije što je preživelo uvozi se iz Češke i Slovačke.
Izmenama Zakona o vodama iz 2010. zabranjena je eksploatacija peska i šljunka iz hrvatskih reka. Zabrana se opravdavala nelegalnim vađenjem tih sirovina koje je prouzrokovalo poremećaj nivoa podzemnih voda.
Hrvatska amdinistracija je potom uvela potpunu zabranu eksploatacije iz vodotoka, koja je rezultirala velikim štetama za ekonomiju. Prema proračunima domaćih rečnih brodara, od početka zabrane samo iz Srbije i BiH uvezeno je mineralnih sirovina u vrednosti od oko 100 miliona dolara, pišu hrvatski mediji.
Pošto Srbija i BiH ne praktiikuju takve zabrane, dolazi se do tragikomične situacije da su hrvatski brodari samo prebacili plovila na drugu stranu graničnih reka poput Save i Une pa potom pesak uvoze uz praktično dvostruko veće troškove, plaćajući naknade i carinu bosansko-hercegovačkim institucijama.
Jedan od najapsurdnijih slučajeva vezan je uz osječku Luku Tranzit na Dravi. Njena vodena površina do te mere je zatrpana naplavljenim peskom (koji ne smeju da vade) da je zabranjena plovidba u jednom delu luke. I dok se doslovno guše u pesku, za potrebu gradnje terminala rasutih tereta moraju da ga uvoze iz Srbije.
"Svojom plovnom mehanizacijom odlazimo u Apatin, tamo kupujemo pesak i dovozimo ga ovde. Unutar luke počela je gradnja terminala za pretovar rasutih tereta, gde je bilo potrebno oko 2.500 tona peska, koji smo uvezli iz Srbije, a u našem akvatoriju leži 600.000 kubika", izjavio je Dalibor Džojić, direktor Luke Tranzit.
(Danas.hr)