Četvoronožna mašina koju su napravili inženjeri MIT, zahvaljujući algoritmu, prvi je robot koji može da trči i skače
BOSTON - Brzina i pokretljivost glavne su odlike geparda. Upravo zbog toga, inspirisan najbržom kopnenom životinjom, tim naučnika sa Instituta tehnologije u Masačusetsu razvio je robota. Zahvaljujući najnovijim algoritmima, ova mašina sa četiri noge sposobna je da trči i skače, a uskoro će, tvrde naučnici, biti brža i od Juseina Bolta.
Tim inženjera uspeo je da isproba robota na terenu i robo-gepard je pokazao izuzetne sposobnosti. Unutar hale dostizao je brzinu od 16 kilometara na sat, a nastavljao je da trči i posle preskakanja prepreke. Naučnici veruju da će uskoro dostići i brzinu od 100 kilometara na sat.
Ključ razvoja
Ključ razvoja sposobnosti robota bio je algoritam koji bi programirao svaku nogu da koristi određenu silu kada doskoči na zemlju, kako bi održala brzinu. Što je brzina veća, potrebna je veća sila, a to je komplikovan proces.
Tim inženjera uspeo je da isproba robota na terenu i robo-gepard je pokazao izuzetne sposobnosti. Unutar hale dostizao je brzinu od 16 kilometara na sat, a nastavljao je da trči i posle preskakanja prepreke. Naučnici veruju da će uskoro dostići i brzinu od 100 kilometara na sat.
Ključ razvoja
Ključ razvoja sposobnosti robota bio je algoritam koji bi programirao svaku nogu da koristi određenu silu kada doskoči na zemlju, kako bi održala brzinu. Što je brzina veća, potrebna je veća sila, a to je komplikovan proces.
Kurir štampano
- Mnogi trkači, posebno sprinteri poput Juseina Bolta, ne pokreću noge prebrzo, već u stvari produžuju korak tako što guraju jače i povećavaju silu kojom udaraju u zemlju, pa faktički koriste istu frekvenciju - kaže Sangbae Kim, profesor mehaničkog inženjeringa na MIT.
Adaptacijom sile, robo-gepard je sposoban da trči ne samo po ravnom već i po teškim terenima, pa čak i da preskače prepreke. Iako je do sada dostigao samo brzinu od 16 km/h, oni veruju da već ova verzija robota može da bude brža i dostigne 50 km/h.
Jedinstven
- Roboti su spori i teški, pa ne mogu da koriste silu kada idu velikom brzinom. Zbog toga je naš robo-gepard poseban - može da kontroliše silu koju koristi, ali i da doskače na zemlju. Stabilniji je, agilniji i dinamičniji od drugih mašina - kaže Kim.
Osim algoritma, robota posebnim čine i specijalno dizajnirani elektromotori koje je dizajnirao prof. Džefri Lang, takođe sa MIT.
Slični četvoronožni roboti ne mogu da se kreću ni približno dobro kao robo-gepard, a i mnogo su bučniji.
- Robo-gepard je tih kao prava životinja. Kada trči, jedino što čujete je zvuk nogu koje dodiruju zemlju, a to je veliki korak napred. U budućnosti će svi četvoronožni roboti funkcionisati na isti način - kaže Kim.
Inače, robot je razvijen za potrebe Agencije za napredne odbrambene istraživačke projekte (DARPA).
Kurir štampano