Doček na terasi ne može da se opiše rečima, kaže košarkaš Srbije Marko Simonović
Srebro oko vrata košarkaškog reprezentativca Marka Simonovića sija kao zlato! Marko je juče doneo medalju u redakciju Kurira i rekao da je ispunio san koji je sanjao kao dečak. Momak koji je pogodio verovatno najvažnija slobodna bacanja za Srbiju na celom prvenstvu, ona u finišu polufinala protiv Francuske, već kao debitant se popeo na čuvenu terasu.
Kakav je osećaj kad izađeš na terasu pred 20.000 ljudi? - Tako nešto treba osetiti. Ništa lepše u karijeri nisam doživeo. Videti sve te ljude koji vas bodre je nešto prelepo i ne može se rečima opisati.
U Španiji je izgledalo na niste potpuno svesni šta ste postigli, zar ne? - Nismo, tamo smo bili koncentrisani na utakmice, imali smo svoj svet oko sebe. Nismo imali pravu predstavu šta se dešava u Srbiji, postalo nam je donekle jasno tek u avionu. Već smo rekli jedni drugima da posle ovoga može da se umre.
Dragan Kadić
Čini se da vas je Đorđević pred svaki meč izuzetno motivisao. Kako mu je to polazilo za rukom? - Sale je neverovatan, on je lav, pobednik. Kakav je bio kao igrač, takav je i sad. Kad nam održi sastanak, to je strašno. Fenomenalan motivator i bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam bio deo tima. Presrećan sam.
Kako si se osećao pred dva najvažnija slobodna bacanja u karijeri? - Samo sam pomislio da je polufinale Svetskog prvenstva i kad smo krenuli da igramo kao klinci, sanjali smo taj trenutak. Uvek je bilo, Sale, trojka, pobeda, finale. Tako je bilo i to, dva bacanja i finale.
Već si se našalio na račun nove „krađe pehara“. - Jesam, ispalo je spontano. Video sam da se na internetu pojavilo dosta fotografija vezanih za to, pa ako će ljude to da nasmeje, nema problema.
Uroš Čorbić, kolega iz Kurira, liči na Marka Simonovića, pa ga često porede s njim. Interesantno je to što je Uroš reprezentativac Srbije u korfbolu. - Pa ličimo stvarno, jedino što Marko ima malo više kose - izazvao je smeh prisutnih naš kolega kad se upoznao sa srebrnim košarkašem.