Skok cene
Jaja pred Vaskrs ko da su od zlata
Godinama tržište reaguje nedelju dana pred praznik, ali posle praznika cena pada, ocenio direktor Zajednice živinara Rade Škorić
BEOGRAD - Potrošače pred Vaskrs očekuje novo poskupljenje jaja od dinar do dva zbog uobičajene veće potrošnje, ali već nakon praznika jaja će pojeftiniti, ocenio je direktor Zajednice živinara Rade Škorić.
"Godinama tržište reaguje nedelju dana pred Uskrs, ali posle praznika cena pada jer se smanjuje potražnja, a raste proizvodnja", kazao je Škorić za portal EurActiv Srbija.
Trenutna velikoprodajna cena jaja je 12-13 dinara po komadu, a razlika između te i cene u trgovinskim lancima, koja je i do 20 dinara, otpada na trgovačku maržu, PDV, ambalažu i ostale troškove.
Jedna kartonska kutija, kako je rekao Škorić, optereti maloprodajnu cenu jednog jajeta sa dinar, dok transport dodaje još 70 para po jajetu.
"Jaja se prodaju po ceni "koliko može", a ne koliko košta jer su proizvođači nelikvidni i treba im novac", istakao je Škorić.
On je podsetio da su u februaru jaja poskupela gotovo 20 odsto zbog smanjene proizvodnje, i povećane tražnje.
Veliki proizvođači planski su zaklali veliki broj kokošaka i zamenili ih mladim kokama kako bi imali dovoljno jaja pred uskršnje prazike.
U isto vreme, dosta malih farmi je bankrotiralo. Manje od jednog procenta jaja u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim propisima EU o čuvanju koka nosilja, zbog čega Srbija ne može da izvozi jaja u EU.
"Najveći proizvođači jaja zamenili su stare kaveze novim koji zadovoljavaju propise EU, dok bi manje od 10 odsto proizvođača moglo da prilagodi postojeće kaveze novim propisima. Preostalih 90 odsto moglo bi da baci kaveze u staro gvožđe", rekao je Škorić.
EU je 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i propisala da kavezi moraju imati po najmanje 750 kvadratnih santimetara, kao i gnezdo ili šipku za sedenje, i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim standardima.
Srbija je u proleće 2010. donela pravilnik koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i koji zahteva od srpskih proizvođača da od 1. januara ove godine izbace stare kaveze.
Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50 miliona evra za kupovinu novih kaveza i još 30 miliona evra za proširenje objekata jer se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40 odsto na prostoru.
"Ako bi inspekcija na osnovu pravilnika zatvorila farme, mi ne bismo uopšte imali jaja na tržištu", kazao je Škorić.
Kako je rekao načelnik u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Budimir Plavšić, Srbija u toku ove godine očekuje odgovor Evropske komisije o stavljanju nekih proizvođača na listu izvoznika jaja u EU.
"Inspekcija EU je posetila domaće farme i naložila neke mere u pogledu zdravstvene zaštite i odnosa prema životinja, među kojima je i uvođenje novih kaveza", kazao je on.
Jaja iz Srbije ne nalaze put ni do tržišta zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, osim Bosne i Hercegovine.
U Srbiji se godišnje proizvede 1,4 milijarde jaja, najvećim delom za domaće tržište.
Prošle godine su iz Srbije izvezena jaja za 538 hiljada evra, i to skoro sve u BiH, a uvezena za 473 hiljade evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Jaja se najviše uvoze iz BiH, Makedonije, Mađarske i nešto manje iz Slovačke.