MAJAMI - Kompanije „Boing“ i „Spejs-eks“ napraviće prvu američku privatnu letelicu, koja će prevoziti astronaute do Međunarodne svemirske stanice (MSS). Ova letelica zameniće penzionisani spejs-šatl i zaustaviti zavisnost SAD od ruskog „sojuza“.
Ugovor je predstavljen u Svemirskom centru Kenedi, gde će biti i lansiranje 2017.
Veliki ugovor
- Osećam blagu vrtoglavicu, priznajem. Od prvog dana administracija Baraka Obame jasno je rekla da naša zemlja ne sme da zavisi od drugih kada je reč o putu u svemir. Zahvaljujući tome, danas smo korak bliže da ponovo sami lansiramo ljude u svemir - rekao je Čarls Golden, administrator NASA.
Prepuštanje letova u orbitu privatnim firmama će omogućiti NASA da se fokusira na ambiciozniju misiju - slanje ljudi na Mars. U svemirskoj agenciji se nadaju da će ovi ugovori unaprediti komercijalnu svemirsku industriju.
- Za nekoliko godina u orbiti će biti i drugih laboratorija koje će astronauti posećivati. To je naša vizija - rekao je Golden.
Inovatori
Prema ugovoru, astronauti NASA biće zaduženi da testiraju letelice. Kada testovi budu gotovi, obe kompanije moraće da organizuju najmanje dva, a najviše šest putovanja u orbitu.
- NASA je već dugo tehnološki inovator, a sa ovim projektom postajemo i biznis inovatori, otvorićemo nova radna mesta i nova tržišta - rekla je Kejti Laders, menadžer komercijalnih programa NASA.
„Boing“ je još početkom godine napravio veliki korak u pokušaju da napravi zamenu za spejs-šatl. Oni su osmislili projekat slanja astronauta, koji je prošao sve kontrole u NASA. Zbog tenzija između Rusije i SAD povodom krize u Ukrajini, američka agencija je rešila da ubrza nastanak letelice.
O „Boingu“
- Kompanija je osnovana 1916.
- Proizvodi avione, rotore, rakete i satelite
- Sa NASA sarađuje od šezdesetih godina
- Učestvovali su u izradi programa „Apolo“ i spejs-šatl
- Letelica ove kompanije „CST-100“ imaće sedam sedišta
O „Spejs-eksu“
- Kompaniju je 2002. druge osnovao Elon Mask
- 2008. u svemir su poslali prvu privatnu raketu
- 2010. organizovali su prvi uspešni let „falkona 9“
- 2012. prvi su poslali bespilotnu letelicu na MSS