Naši domaćini nisu previše marili za utakmicu za zlatnu medalju srpskih i američkih košarkaša u Madridu
Tiga Kej / Južna Karolina - Vi ste baš uzbuđeni! A ja sam prilično gladan - rekao nam je domaćin Bili Stanf dok smo tražili kanal na kojem možemo gledati finale Svetskog prvenstva u košarci.
Grupa novinara, među kojima se našao i reporter Kurira, stigla je u ovaj američki gradić preko programa razmene „Otvoreni svet“, pod pokroviteljstvom Američkog kongresa. Međutim, onog trenutka kad smo saznali da smo stigli do finala u basketu, posao je otišao u drugi plan. Odmah smo se bacili u potragu za informacijom na kom kanalu ćemo moći da gledamo utakmicu. Verovali ili ne, nijedan državljanin Amerike kog smo pitali da li će gledati finale nije znao da su njihovi košarkaši uopšte stigli do finala Svetskog prvenstva.
Imamo NFL i NBA
- Stvarno? Hm... Pa super! Mislim, mi imamo NFL i NBA. Tu su velike utakmice koje prati gotovo svaki Amerikanac - prvo je što mi je rekao domaćin Stanf, koji je celu novinarsku ekipu iz Srbije pozvao kod njega da gleda utakmicu.
A kod njega... Sto postavljen kao za slavu. Piva kao za proslavu punoletstva. TV ekran veličine omanjeg automobila.
Kolege se zgledaju i pitaju koliko ljudi dolazi pošto je po količini hrane izgledalo kao da će nas posle utakmice posetiti oba košarkaška tima.
Foto: Kurir štampano
Neko voli basket a neko hranu... Naša novinarka sa domaćinima
- Vas šestoro i još četvoro prijatelja - reče Bili i ode da dopuni oval s pilećim krilcima.
Utakmica počinje. Adrenalin u srpskom taboru raste. Bili i njegovi prijatelji prilično smireni, ali u čudu.
- Vaša nacija mnogo voli košarku? - pita nas Heri Moračin, koji je došao da navija sa šajkačom na glavi. Dan ranije dobio ju je na poklon od „naše ekipe“.
- Voli je mala reč! Obožava! Trenutno živimo za košarku! - odgovara mu kolega dok Heri glođe krilce.
- Lepo je to - odgovara, ali mu i dalje nije jasno zašto s tolikom euforijom pričamo i gledamo utakmicu. Amerikanci ubijaju! Još jedno zakucavanje Hardena nas tera da stavimo ruke na oči. Neki su otišli po još piva, neki po turu krilaca, a neki nervozu oslobađaju psovanjem i širenjem ruku.
Domaćin i njegovi prijatelji se zgledaju.
- Ooooo... Ovo je bolelo! Katarina, video sam bol na tvom licu! Baš vam je stalo - krajnje ravnodušno konstatuje Henri.
Srbi pobegli
Bliži se kraj utakmice. Krilaca i piva je sve manje. Baš kao i naših živaca... Srpski tabor novinara ustaje nekoliko minuta pre kraja utakmice i odlazi u dvorište. Ne možemo da gledamo kraj. Iako su se naši momci sjajno pokazali na prvenstvu, boli kad se izgubi. Srebro ipak ne sija zlatnim sjajem. Koliko god to voleli da kažemo.
- Hej! Vratite se! Evo, završilo se. Baš je bilo OK - 129:92. Niste loši. Zapravo, basket je bio kul - kaže Bili i misao završava rečima da su su pileća krilca, ipak, zakon!
Foto: Kurir štampano
Predah na poluvremenu... Heri sa šajkačom navija za Srbe
Skeniranje igrača TEO JE MALI, RADULJICA JE GLOMAZAN
- Koji je vaš najbolji igrač? - pita me Bili.
Kao iz topa mu odgovaram da je to, prema mom mišljenju, Teodosić.
- Ovaj malecki?! Baš ne deluje nešto snažno. Ovaj bradonja mi deluje opasno. Baš nekako glomazno - skenira Raduljicu i konstatuje da je stajling „ukrao“ od Hardena, što je kod novinara iz Srbije izazvalo reakciju „neeeeee“.
- Jedan je Raduljica! Harden nema dušu - odgovara mu kolega iz Srbije dok završava s trećom turom krilaca.