Pregovori o članstvu sa Beogradom trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi Srbije za ulazak u EU
BRISEL - Evropski parlament (EP) usvojio je u Briselu rezoluciju u kojoj se od vođstva Evropske unije traži da što pre počne pregovore sa Srbijom o prijemu u EU, uz ocenu da je Srbija ispunila sve uslove koje je u decembru 2011. postavio Evropski savet.
Evropski parlamentsmatra da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije iz oktobra 2011, pregovori o članstvu sa Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".
Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti" na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju o kandidaturi Srbije i da ona nastavlja reforme, prenosi RTS.
Evropski poslanici u rezoluciji pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i ukazuju da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena'" - učvršćenje političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice.
S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i "boljeg delovanja tržišne privrede".
EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.
Pozdravlja se i izručenje Međunarodnom tribunalu u Hagu preostalih odbeglih optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Bitan napredak u dijalogu sa Prištinom
Evropski parlament je pozdravio bitan napredak u dijalogu Beograd-Priština i ponovo naglasio da jedino rešenja postignuta kroz pregovore "mogu trajno otkloniti zategnutosti u regionu".
U rezoluciji se, takođe, ocenjuje da su važni prvi koraci ka primeni dogovora u dijalogu Beograd-Priština to što je uredan promet robe omogućen prihvatanjem carinskih pečata, što su srpske vlasti Euleksu dostavile kopije matičnih knjiga i što je primena dogovora o slobodi kretanja počela 26. decembra 2011. godine.
EP je izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog stanja na severu Kosova i nasilja u drugoj polovini prošle godine. U dokumentu EP "pozdravljaju se izjave predsednika Borisa Tadića o neophodnosti uklanjanja barikada, ponovo se traži sloboda prometa lica, robe, ideja i kapitala što su ključne vrednosti EU".
Od srpskih vlasti se očekuje da "zajamče da se potpuno uklone preostale barikade čime bi se obezbedio slobodan pristup prelazima, a srpske vlasti se pozivaju da olakšaju saradnju kosovskih Srba s Euleksom i Kforom da bi oni u potpunosti mogli da sprovode svoje mandate".
EP u rezoluciji naglašava "važnost procesa šire regionalne saradnje, stabilnosti i dinamike postupka koji vodi članstvu" zemalja regiona u EU.
Usvojeno je i nekoliko amandmana, ali među nije prihvaćen predlog grupe socijalista i demokrata da se ubuduće u EP uz Kosovo stavlja fusnota u kojoj se navodi da se ne prejudicira status i da je predstavljanje Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova.
Napredak u suzbijanja korupcije
U dokumentu se pozdravlja napredak u suzbijanja korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominje da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju što je opšti problem u regionu".
Od vlasti Srbije traži se jačanje državnih tela za suzbijanje korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".
"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva da bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje".
Predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra". Prilikom glasanja usvojeno je nekoliko amandama, a u jednom od njih se traži da se Srbija uzdrži od organizovanja lokalnih izbora na Kosovu.