MOĆNA MAŠINA: 20 ČUDA LJUDSKOG TELA: Organizam proizvede pun bazen pljuvačke!

Svi se stalno žale na svoja tela - višak kilograma, manjak kondicije, te niski, te visoki... Gotovo da zaboravljamo koliko je naše telo čudesna mašina na kojoj treba da budemo zahvalni

Ljudsko telo je neverovatna mašina, ako ne i čudesna. Nažalost, to svi uzimamo zdravo za gotovo bukvalno svaki dan. Sledeći put kada se budete žalili što imate ljubavne drške na leđima, kad se sapletete na ulici ili što se previše umorite na treningu, setite se šta sve može ta kuća vašeg duha, odnosno vaše telo.

- Mišići u oku se pomeraju 100 000 puta na dan. Da bi vaše noge jednako vežbale, morali biste da pređete čak 100 kilometara.
- U vašem pupku ima na hiljade bakterija koje bi, kad bi ih zapustili, mogle da formiraju eko sistem veličine prašume.
- U toku životnog veka, proizvodite dovoljno pljuvačke da napunite bazen.
- Ljudski nos upamti 50 000 mirisa.
- Krvna zrnca proputuju celo telo za 20 sekundi.
- Odrastao čovek sastavljen je od sedam oktiliona atoma.
- Bebe imaju 60 kostiju više nego odrasli.

- Atomi koji sačinjavaju naše telo uglavnom su prazan prostor. Uprkos njihovom velikom broju, bez tog prostora ljudi bi bili znatno sitniji, znatno. Jezgro koje čini veći deo materije atoma toliko je manje od cele strukture da se može porediti sa muvom u katedrali. Ukoliko bi izgubili sav prazan prostor, naše telo moglo bi da se smesti u kocku čije strane su manje od petstotog dela centimetra.

- Svaki atom u našem telu je star milijarde godina. Vodonik, najčešći element u univerzumu i važan deo našeg tela, stvoren je u Velikom prasku pre 13.7 milijardi godina.
Krvni sudovi ruke

- Kada vidite kako krv teče iz posekotine možete pretpostaviti da je crvena. To je zato što u njoj ima gvožđa. Međutim, prisustvo gvožđa je samo slučajnost. Crvena boja se pojavljuje zbog toga što je gvožđe vezano u prstenu atoma u hemoglobinu nazvanom porifirin i oblik njegove strukture je zaslužan za boju.
- Iznenađujuće, sav koristan DNK u našim hromozomima ne dolazi od naših evolucionih predaka – nešto od toga je pozajmljeno sa drugih mesta. Naš DNK sadrži gene barem osam retrovirusa.
To su virusi koji koriste mehanizme ćelije za kodiranje DNK kako bi je preuzeli. U nekom trenutku ljudske istorije ovi geni su postali deo ljudske DNK. Ovi viralni geni obavljaju važne funkcije u ljudskoj reprodukciji, a opet, potpuno su strani našem genetskom nasleđu.

- Ukoliko pogledamo brojke, unutar čoveka postoji vipe bakterijskog života nego ljudskog – otprilike 10 puta više. Mnoge od bakterija koje nas zovu domom su prijateljske u smislu da nam ne čine zlo. Neke su i korisne.

- U zavisnosti od vaših godina, veoma je verovatno da vaše trepavice imaju grinje. Ova mala stvorenja žive u starim ćelijama kože. Uglavnom su bezopasne, iako kod malog broja ljudi mogu izazvati alergijske reakcije.Ove grinje izuzetno su sitne, mogu narasti do trećine milimetra, i skoro su providne pa ih je nemoguće uočiti golim okom. Skoro polovina populacije ih ima.

- Naše oči vrlo su osetljive,i mogu da detektuju svega nekoliko fotona svetlosti.Ukoliko prilikom vedre večeri pogledate sazveđže Andromedu, mali mutan delić svetla vidljiv je golim okom, ukoliko možete da ga primetite, dosegli ste maksimum ljudskog vida bez upotrebe tehnologije.
- Uprkos tome što su vam rekli, imate više od pet čula. Stavite vašu ruku nekoliko centimetara od vrelog gvožđa. Nijedno od vaših čula nije u stanju da vam kaže da ćete se opeći. A ipak osećate da je gvožđe vrelo sa distance i nećete ga dodirnuti. To je zahvaljujućidodatnom čulu – toplotnim senzorima u koži. Na sličan način možemo da detektujemo bol ili da primetimo da se nalazimo naglavačke.

- Još jedan brz test. Zatvorite vaše oči i dodirnite nos. Prilikom ovoga ne koristite veliku petorku čula kako bi ga pronašli već propriocepciju. Ovo je čulo koje detektuje gde se nalaze delovi tela u odnosu jedno na drugo. U pitanju je meta-čulo koje kombinuje znanje vašeg mozga o tome šta rade vaši mišići sa osećajem za veličinu i oblik vašeg tela.

- Poput pileta, ljudski život počinje sa jajetom. Međutim, postoji značajna razlika između ljudskog i kokošijeg jajeta koji utiče na vaše godine. Ljudsko jaje se stvara u našoj majci – ali iznenađujuće je to što je ono formirano kada je ona bila embrion. Formiranje vašeg jajeta i polovina DNK dolazi od majke i može se smatrati prvim momentom vašeg postojanja. I desio se pre nego što je vaša majka bila rođena.

- Mislili smo da su geni ključan faktor u određivanju našeg fizičkog izgleda, međutim, oni su samo mali deo DNK. Verovali smo da je ostalih 97 odsto samo đubre ali sada shvatamo da epigenetika – procesi koji se odvijaju van gena, takođe imaju jako velik značaj na naš razvoj. Neko vreme bili smo zbunjeni kako je moguće da je 20.000 gena (znatno manje od broja u pojedinim vrstama pirinča) zaduženo za naše specifikovanje. Pravo saznanje jeste da je ostalih 97 odsto podjednako važno.

Sttock

- Ukoliko ste kao većina ljudi, lociraćete vašu svest odmah iza očiju, kao da se tamo nalazi mala osoba koja upravlja znatno većim uređajem – vašim telom. Znate da to zapravo nije istina, ali vaša svest ima nezavisno postojanje i govori telu šta da radi.U stvarnosti, mnogo toga dolazi iz vaše podsvesti. Neki zadaci uz prasku postaju automatski, tako da više ne moramo da razmišljamo o svakodnevnim akcijama. Kada se to dešava, procesi se predaju jednom od najprimitivnijih delova mozga.

- Slika sveta koju vidimo je veštačka. Naš mozak ne stvara slike na isti način kao i kamera. Umesto toga, mozak konstruiše model sveta uz pomoć modula koji mere svetlo i senke, zakrivljenost itd… Ovo uprošćava mozgu da sam upiše potrebne informacije u mrtav ugao, deo naših mrežnjača gde se optički nervi spajaju i koji nema senzore. On takođe kompenzuje brze i nagle pokrete naših očiju odajući lažnu sliku konstantnog vida.Loša strana svega ovoga jeste to što je naše oči lako prevariti. Filmovi i optičke iluzije funkcionišu tako što obmanjuju mozak kada je ono što oči vide u pitanju.
I sada, da li shvatate koliko je vaše telo super, pa čak i ako niste Plejboj zečica ili profesionalni košarkaš?

(ViralNova)

TAGOVI