Od obroka koje roditelji mogu sami da pripreme savetuju se supice, čorbe, pire...
Stručnjaci ističu da je dete dobilo proliv ako ima više od tri vodenaste stolice dnevno. Što je njihov broj veći, to je i proliv teži.
Učestale stolice dovode do gubitka tečnosti i supstanci neophodnih za normalno funkcionisanje organizma, pa je dete iscrpljeno, malaksalo i bezvoljno. Zbog svega toga neophodno je da se s nadoknadom tečnosti počne što pre, upozorava nutricionista Ana Petrović.
- Dete koje pored toga i povraća ne bi trebalo da uzima velike količine tečnosti odjednom, već je potrebno sačekati da prođe najmanje 10-15 minuta od pražnjenja želuca, pa mu tek onda dati tečnost u malim gutljajima, s pauzama, sve dok ne popije dovoljnu količinu. Ukoliko mališan ima proliv a još je na režimu dojenja, i dalje ga treba hraniti na isti način, a ukoliko ne sisa, potrebno mu je uvesti mlečnu formulu bez laktoze - ističe ona.
Kako naglašava, da dete koje ima proliv ne bi postalo pothranjeno, potrebno je da redovno uzima obroke.
- Najbolje bi bilo davati mu pet do šest manjih obroka dnevno. Maloj deci i starijim bebama idealno je dati propasiranu hranu jer sadrži više tečnosti i lakše se jede. Od obroka koje roditelji mogu sami da pripreme savetuju se supice od povrća, čorba od pirinča, pire od šargarepe, pire od krompira, pečena jabuka, kompot od jabuke, kašica od banane, blagi čajevi i slično - istakla je Petrovićeva i upozorila da kod težih slučajeva treba izbegavati sveže voće i povrće, voćne sokove, ali i kravlje mleko, proizvode bogate vlaknima i prženu hranu, koju detetu ne treba davati dok potpuno ne ozdravi.
- Deci starijoj od godinu dana treba ponuditi pirinač, žitarice, hleb, krekere, suvo pecivo poput đevreka i pereca, pire, čorbu od mesa i povrća s knedlama, kuvano povrće, banane. Kravlje mleko treba zameniti jogurtom obogaćenim korisnim bakterijama, jer će pomoći u tretmanu dijareje bilo kog uzroka - kaže ona.
Učestale stolice dovode do gubitka tečnosti i supstanci neophodnih za normalno funkcionisanje organizma, pa je dete iscrpljeno, malaksalo i bezvoljno. Zbog svega toga neophodno je da se s nadoknadom tečnosti počne što pre, upozorava nutricionista Ana Petrović.
- Dete koje pored toga i povraća ne bi trebalo da uzima velike količine tečnosti odjednom, već je potrebno sačekati da prođe najmanje 10-15 minuta od pražnjenja želuca, pa mu tek onda dati tečnost u malim gutljajima, s pauzama, sve dok ne popije dovoljnu količinu. Ukoliko mališan ima proliv a još je na režimu dojenja, i dalje ga treba hraniti na isti način, a ukoliko ne sisa, potrebno mu je uvesti mlečnu formulu bez laktoze - ističe ona.
Kako naglašava, da dete koje ima proliv ne bi postalo pothranjeno, potrebno je da redovno uzima obroke.
- Najbolje bi bilo davati mu pet do šest manjih obroka dnevno. Maloj deci i starijim bebama idealno je dati propasiranu hranu jer sadrži više tečnosti i lakše se jede. Od obroka koje roditelji mogu sami da pripreme savetuju se supice od povrća, čorba od pirinča, pire od šargarepe, pire od krompira, pečena jabuka, kompot od jabuke, kašica od banane, blagi čajevi i slično - istakla je Petrovićeva i upozorila da kod težih slučajeva treba izbegavati sveže voće i povrće, voćne sokove, ali i kravlje mleko, proizvode bogate vlaknima i prženu hranu, koju detetu ne treba davati dok potpuno ne ozdravi.
- Deci starijoj od godinu dana treba ponuditi pirinač, žitarice, hleb, krekere, suvo pecivo poput đevreka i pereca, pire, čorbu od mesa i povrća s knedlama, kuvano povrće, banane. Kravlje mleko treba zameniti jogurtom obogaćenim korisnim bakterijama, jer će pomoći u tretmanu dijareje bilo kog uzroka - kaže ona.
Greške koje roditelji najčešće prave
- davanje razblaženog mleka ili „koka-kole“ (jer ne sadrže so)
- davanje razblažene formule (organizmu je potrebno više kalorija nego što sadrži razblaženo mleko)
- ostavljaju dete da mu se creva odmore, što vodi u dehidraciju s lošim ishodom