PETAR BOŽOVIĆ ZA KURIR: Uništili su nam kulturu i jezik!
Doajen srpskog i jugoslovenskog glumišta govori o očekivanjima uoči sutrašnje beogradske premijere u Sava centru, Oskaru, kulturi i jeziku.
Da li ste lik gradili po nekoj određenoj osobi?
- Za takvu ulogu ne treba vam uzor. Dovoljna su dva podatka - da ste neki ostareli kriminalac i da gubite sina. Takav profil srećemo često u američkim ili italijanskim filmovima. Moćnik kad izgubi dete mora da se sveti. U svetu u kojem vladaju sila i novac, sve je moguće i dozvoljeno.
Kako vam se dopada film?
- Gledajući snimljene materijale, rekao sam reditelju da je odabrao mnogo opasnu temu jer je već dosta korišćena. On je uspeo da izbegne tu zamku na umetnički način. Na filmu igra sjajna ekipa glumaca, ali to nije garant za dobar film. Danilo je položio ispit i niko neće moći da kaže da mu je stric Matija Bećković nešto završio jer on nema pojma o filmu i fotografiji, jedino zna da se slika (smeh).
Film „Dečaci iz ulice Marksa i Engelsa“, u kojem takođe igrate, ušao je u trku za Oskara. Kakve su mu šanse?
- Ne treba nam takva nagrada. Holivud ima svoje zakone u kojima se menjaju scenariji i uloge da bi se promenio ukus publike i naterali ljudi da plaču kad ne treba i da budu ponosni. To rade da bi nam objasnili, kao i nevladine organizacije koje su došle u Srbiju, da treba voleti decu. Bože, kao da smo ih jeli i pržili pre toga. Kod nas se reč ponos koristi vrlo retko. Danas je Parada ponosa i oni se ponose. Svet se okrenuo naopačke.
Da li je na pomolu novi rat?
- Ne verujem da je svet toliko lud. Dovoljna opomena nam je bio prošli i najkrvaviji vek u istoriji.
Koliko vas je koštalo u karijeri što niste ćutali?
- Mnogo, ali sam uspeo da budem vinokosac. Sloboda je skupa. Težak venac, ali je voće slatko, kao što kaže Njegoš. Ne čudi me što ni on nije danas mnogo popularan u Srbiji i Crnoj Gori.
Zašto zaboravljamo naše velikane?
- Globalni svet se pravi tako što ti prvo unište kulturu. Pogledajte naš jezik i Beograd, koji je postao suviše internacionalni grad. Nema nigde natpisa na ćirilici. Od parkova u centru grada nam prave tržne centre. Ruše nam fasade, kapije, koji su deo istorije. Mi smo kulovi. Danas u Srbiji više ne možeš da nađeš domaćina.
O supruzi Snežani
S NJOM SAM POSTAO BOLJI
Pre nekoliko dana ste se oženili Snežanom Mladenović. Kako brak utiče na vaš život?
- Snežana me je potpuno promenila. Bolji sam prema okruženju, uključujući tu i ljude. Ljudi su najgori. Na malom Balkanu govorimo istim jezikom, ali nismo isti. Potrošili smo toliko ljudskih života da bismo dokazali da je krenula saradnja. Sramota.
Gde ćete na medeni mesec?
- Ne volim zimu u Beogradu. Prošle godine sam išao kod Lauševića u Ameriku, a pre dve na Kanarska ostrva. Štedim da bih jednom godišnje otišao na neko takvo putovanje.
O Ivanu Tasovcu
ON JE SAMO PAJAC
Kakav je Tasovac kao ministar kulture?
- Tasovac je samo sebe promenio, i to nagore. Bio je pre u opoziciji i borio se za Filharmoniju, a sad je prihvatio mesto ministra kulture koje ne postoji. Gde je njegova moć tamo? On je pajac. Morao je da traži podizanje budžeta za kulturu. Čerčil je i za vreme rata davao za kulturu. Mi kulturom branimo manastire na Kosovu, istoriju, Kajmakčalan, Cer i Sremski front, gde izgibe naša mladost.
Više od igre
UMALO NISAM ZGAZIO ČOVEKA
Da li s nostalgijom gledate na snimanje serije „Više od igre“?
- U sećanju će mi ostati Ivanjica, gde smo snimali. Tad mi se rodio sin Draško. Išao sam mu u posetu svakog dana nakon snimanja. Jurio sam kolima i umalo nisam udario čoveka koji je nosio seno. Sebi sam tad rekao da nemam pravo nigde da žurim jer sam dobio sina. Njegov dolazak na svet me je promenio nabolje.
O profesiji
ZBOG PEVAČICA NISAM UMETNIK
Ne prijava vam da vas zovu umetnik. Zašto?
- Ne volim da me tako oslovljavaju. Svaka devojka koja je pevala na Ibarskoj magistrali sebe naziva umetnikom. Dođe mi onda neugodno.