UŽIVO DAN 219 STOLTENBERG: Ukrajina prioritet za NATO, prema Rusiji oštrije

Fonet/AP
Budući generalni sekretar NATO kaže da je Ukrajina partner Alijanse, a da se povratak na staro sa Rusijom i ne razmatra

OSLO - Bivši norveški premijer Jens Stoltenberg, koji će 1. oktobra preuzeti mesto generalnog sekretara Severnoatlantskog saveza (NATO), izjavio je da će prioritet u njegovom budućem radu biti situacija u Ukrajini, a da povratak na ranije odnose Rusije i NATO neće biti moguć.

"Povratak na prethodno se ne razmatra kao varijanta. Rusija je odlučila da se pridržava agresivnije linije. Zato ne možemo, kao što smo se ranije nadali, da nastavimo jačanje partnerstva s Rusijom", rekao je Stoltenberg Norveškoj novinskoj agenciji (NTB), prenosi Itar-Tass.

Stoltenberg kaže da na ozbiljnost situacije u Ukrajini "ukazuje činjenica da se vojna sila primenjuje radi promene granica".

"Ukrajina je partner NATO i, pored toga, graniči se sa državama-clanicama Alijanse", rekao je Stoltenberg i dodao da "primer Norveške, kao zemlje-članice NATO koja modernizuje svoje oružane snage, pokazuje da su snaga i čvrstina neophodne za vođenje dijaloga sa Rusijom" i da su "vojna moć i uverenje o bezbednosti države, koje daje članstvo u NATO, neophodni za vođenje političkog dijaloga".

Govoreći o odnosima sa predsednikom susedne Rusije, Stoltenberg je rekao da su odnosi sa Vladimirom Putinom bili "radni i korisni".

Ukrajinska strana granice s Rusijom, Foto Reuters

13.13 - Rusija je povukla veliki deo svojih snaga iz Ukrajine, ali su mnogi ruski vojnici ostali stacionirani u blizini, saopštio je danas NATO. "Više hiljada i dalje je stacionirano u blizini granice", rekao je portparol NATO, izrazivši zabrinutost zbog ruskih vojnika stacioniranih nedaleko od istočne ukrajinske granice, prenosi Rojters.

11.12 - Najmanje 3.543 osobe poginule su do sada u sukobima u istočnoj Ukrajini, ako se računa i 298 žrtava pada malezijskog aviona koji je oboren letos, saopštila je Kancelarija za ljudska prava UN. Pomoćnik generalnog sekretara UN zadužen za ljudska prava Ivan Šimonović rekao je da bi taj bilans "mogao da bude značajno veći". Do uspostavljanja prekida vatre 5. septembra u proseku su dnevno ubijane 42 osobe. Od tog datuma prosečan broj svakodnevnih žrtava iznosio je oko 10.