Za koga da glasam? Ali stvarno. Isti se vrte već dvadeset godina, svi su bili na vlasti i dokazali se, a posledice tog dokazivanja još osećamo na svojoj koži. Čedomir Jovanović kaže: „Ja ne želim da moja deca žive u ovakvoj Srbiji“, i apsolutno se slažem s njim.
Da se razumemo, ne brinem ja za njegovu decu, ali brinem za ovo moje. I stvarno, ko da dođe na vlast pa da živimo bolje. Stranke sastavile liste, a kandidati sve moj do mojega. Prvih deset na svakoj listi svi već znamo. Znamo kako su nas lagali o boljem životu pred prošle izbore, kako su obećavali radna mesta, investicije, ma sve da pršti. Sad, jednom glavna vest što ima stilistu - Aleluja! - odavno mu je i trebao, ovaj u braku, al’ ima simpatiju, ovaj hoće da preporodi privredu - koju zdušno uništava već 20 godina - ali pre toga da odradi svirku, ovaj hoće da menja penzioni sistem, ali mu kamenje proletelo kroz bubrege, svi hoće jaku, modernu, zaposlenu Srbiju, al’ nema ko da nam je stvori. A kako brojevi na listama padaju, tako rastu afere i skandali kandidata. Ređaju se tako lopovi, zelenaši, ljudi koji su zloupotrebili službeni položaj i uzeli debele pare, alkoholičari, akteri porno-afera, harmonikaši, starlete... Nekad su se muvali po Ibarskoj magistrali, a sad bi u parlament.
I šta sad da radim?! Da biram između lopova i porno-stara, mada mi je poštenija ova druga opcija, ni iz džepa ni u džep. Da biram da li će u Skupštini da me zastupa harmonikaš ili starleta?! E, ovde stvarno ne znam kako da izaberem.