Kada se zaljube dvoje ljudi, koji jedno u drugo ne bi smeli da se zaljubiti, to onda nije samo tema za roman ili neku sapunicu: u pravom životu to može dovesti do prave tragedije.
Recimo kada brat i sestra ili polubrat i polusestra otkriju da ih veže više od čisto bratsko-sestrinske ljubavi. Može li ljubav biti grešna? Nemačko zakonodavstvo daje jasan odgovor: da, može. Član 173. Krivičnog zakon je u tome jasan: prema odredbi istog "braća i sestre koji međusobno imaju polni odnos, biće kažnjeni".
Kao glavni razlog za takav stav navodi se zaštita porodice. Ali u stvarnosti taj zakon često vodi upravo do toga da se porodice razbijaju. Veliku pažnju u Nemačkoj je pre nekoliko godina izazvao slučaj Patrika S. i Suzan K. Njih dvoje su brat i sestra, koji zajedno imaju četvoro dece, od kojih dvoje s poremećajima. Tri godine je Patrik S. proveo u zatvoru zbog polnog odnosa sa svojom sestrom.
Ljubav i polni odnos između braće i sestara jak je društveni tabu. Kada je reč o incestu u osnovi se postavlja pitanje, šta ima veću težinu: pravo na samoopredeljenje ili dobrobit budućeg deteta, koje se izlaže znatno većem riziku rođenja sa psihičkim ili fizičkim poremećajima odnosno sa naslednim bolestima? Uz to ne treba zanemariti i moguću stigmatizaciju dece kao "incestnog deteta".
Sada je Etički savet taj tabu doveo u pitanje. To je nezavisno savetodavno telo u čijem radu učestvuju stručnjaci različitih profila sa ciljem "razjašnjavanja etičkih, društvenih, prirodnonaučnih, medicinskih i pravnih pitanja", koja imaju značajan uticaj na pojedinca i na čitavo društvo, a koja se nameću u kontekstu napretka nauke.
Pre svega, Savet se bavi etičkim problemima, koji imaju veze sa razvojem medicine i genetike. Na 80 stranica dokumenta o temi incesta, stručnjaci se pored ostalog zalažu i za to da dobrovoljni polni odnos između braće i sestara starijih od 18 godina, više ne bude tretiran kao krivično delo. Država, naglašavaju članovi Etičkog saveta, ne bi smela da kriminalizuje polni odnos između braće i sestara, a "kazneno pravo nije odgovarajuće sredstvo za zaštitu i očuvanje društvenih tabua."
Ukidanje zabrane incesta tema je koja uzburkava duhove i izaziva burne rasprave. U vreme zakonskog regulisanja homoseksualnih brakova i novih saznanja na polju genetike za jedne je to korak, koji je već odavno trebalo učiniti, dok ga drugo odlučno odbacuju i označavaju kao "slom jednog od stubova civilizacije". Urednica Dojče velea, Dagmar Engel je uverena kako nemačko Ministarstvo pravosuđa neće menjati postojeću zakonsku odredbu. Prema njenom mišljenju to je razumljivo - ali uprkos tome pogrešno. U svom komentaru ona piše:
"Napravite mali test među svojim prijateljima i rodbinom: intuitivno će većina odbiti ukidanje zakonske zabrane incesta. Taj tabu je vrlo jak. Nastao je u davna vremena, na osnovu iskustva, deo je tradicije i religije. Postoji doduše ne u svim, ali u većini kultura na svetu. Ali u mnogim zemljama dobrovoljni polni odnos između braće i sestara nije krivično delo. I na tom spisku su različite zemlje poput Francuske, Rusije, Turske, Japana, Argentine, Obale Slonovače, Holandija. Obrazloženje je u osnovi isto: tu nema žrtve.“
Ali mnogi će reći, postoje potencijalne žrtve.
Rizik da će deca koja potiču iz takvih veza, biti psihički ili fizički hendikepirana, natprosečno je visok. Sasvim načelno gledano to je tačno, ali to isto važi i za neku drugu decu roditelja, koji boluju od naslednih bolesti. Ili za decu alkoholičara. Ili za decu čije su majke starije od četrdeset godina. Znači: svima njima treba zabraniti polne odnose.
Pri tome eugenika - dakle nauka o primeni i podsticanju pozitivnih naslednih svojstava kod ljudi u koncipiranju zdravstvene politike - uopšte ne čini temelj sadašnjih zakonskih odredbi. Čak ni kada je jedan (ili oba partnera) incestuoznog odnosa sterilni, njihov olni odnos ostaje krivično delo. Za razliku od toga sve druge oblike dobrovoljnog seksualnog odnosa punoletnih osoba, zakon ne zabranjuje.
Ali uprkos tome stvara se utisak, kako bi ovakva zakonska reforma bio pogrešan korak. Zar to ne bi značilo vređanje morala? Ili bi čak dovelo do razaranja porodice? U tom dvoumljenju pomaže pogled ka drugim državama ili nauci: Ukidanjem krivične odgovornost ne dolazi do nestanka samog tabua. Vestermarkov efekat, nazvan po finskom antropologu Edvardu Vestermarku, sprečava masovno međusobno zaljubljivanje braće i sestara: ko se od malena poznaje, međusobno se seksualno ne privlači.
Zbog toga i ima tako mali broj slučajeva na koje se odnosi taj deo nemačkog zakonodavstva. Incest među braćom i sestrama - a samo o njemu je u čitavoj raspravi reč - je prema svim raspoloživim podacima u zapadnim društvima vrlo retka pojava, naglašava Etički savet. Ali taj mali broj ljudi ima jednako pravo na seksualno samoopredeljenje, kao i na pokušaj da pronađu svoj put do sreće. Zbog toga bi tu zakonsku odredbu možda trebalo ukloniti.
(DW.de)