Stručnjaci ističu da je hrono-ishrana sve popularniji način konzumiranja namirnica, koji je usklađen s prirodnim ritmom organizma, lučenja hormona i enzima, a pozitivno utiče i na opšte zdravstveno stanje. Jedno od osnovnih pravila hrono-dijete je da čovek svakog dana mora da ima po tri obroka, u razmaku od minimum četiri, a maksimalno šest sati, bez međuobroka u vidu grickalica. Doručak je veoma važan, trebalo bi da traje 30 minuta i jedino je tad dozvoljeno mešanje proteina i ugljenih-hidrata. Za ručak bi na tanjiru trebalo da se nađe meso u kombinaciji s povrćem, a za večeru piletina ili riba sa zelenim ili belim povrćem. Doručak treba da se završi najkasnije do 11 časova, idealno vreme za ručak je između 13 i 15 sati, a za večeru oko 19 časova.
Nutricionista Branka Mirković ističe da je način i ritam unosa namirnica kod hrono-dijete usklađen s prirodnim potrebama tela, tako da se smatra neprirodnim da se ujutru jede voće na prazan stomak ili testenina uveče.
- Dozvoljeno je konzumiranje gotovo svih vrsta namirnica, teoretski nema zabranjene hrane, osim mleka i jogurta, koji se isključuju zbog laktoze. Kalorije se ne broje, mada se na izvestan način ograničava i kontroliše količina hrane koja se unosi po obrocima - objašnjava Mirkovićeva.
Pored toga, nutricionista Milena Radomirović iz Centra za hrono-ishranu „Dr Gifing“ kaže da hrono-nutricija ima svoju svrhu i smisao jer se trajno gubi višak kilograma, a taj režim može biti i vid terapije, kao i prevencija za nastanak mnogih oboljenja, kao što su dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova i malignitet.
- Već posle dve do tri nedelje sprovođenja hrono-nutritivnih principa telo postaje zdravije, dolazi do promena u njegovoj strukturi kad je reč o masnim naslagama i mišićnoj masi. Takođe, vidljive su pozitivne promene na koži i kosi, mentalno stanje je zadovoljavajuće, a koncentracija, pažnja i san znatno su bolji i kvalitetniji. Hrono-dijeta zabranjuje unos samo nekoliko bazičnih vrsta namirnica, što znači da je na raspolaganju veliki izbor hrane - objašnjava Radomirovićeva i ističe da bi taj princip trebalo da postane stil života, a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i dobre volje.
- Ova unapređena i dugo usavršavana metoda ishrane namenjena je svima, bez obzira na zdravstveno stanje, pol, uzrast ili geografsko područje i boravište - kaže ona.
Inače, ljudi koji osporavaju ovakav način ishrane iznose argument da ljudi danas ne žive kao pre mnogo vekova, bez obzira na to što nam hormoni i enzimi i dalje veoma slično funkcionišu. Drugačiji način života i rada, buđenja i spavanja često ovakav program ishrane čine manje prihvatljivim, međutim nutricionisti se s tim ne slažu.
Osnovni principi hrono-ishrane
Puter, ne margarin, kafa posle jela, a slatkiši samo u određeno vreme
- dan započinje biljnim čajem s limunom, kojim se čiste otpadne materije iz organizma
- obavezna su tri bazična obroka u toku dana, raspoređena na četiri do šet sati
- hleb bi trebalo tostirati
- ne koristiti kravlje mleko ili jogurt, već kiselo mleko sa 2,8 odsto mlečne masti
- uzimati puter, nikako margarin, biljne pavlake, biljni šlag i pekarske proizvode
- konzumirati prirodne zaslađivače, poput stevije
- nikad ne uzimati uobičajene dezerte odmah nakon ručka
- najbolje ulje za pripremu hrane je ulje od semena grožđica, a kao preliv za salatu maslinovo ulje hladno ceđeno
- meso je moguće zameniti biljnim proteinima iz šarenog pasulja, sočiva, boranije ili graška, u kombinaciji sa salatom
- uz ručak je dozvoljena čaša crnog vina, koja je idealna za varenje
- povrće kao što su šargarepa, celer, paškanat nikako ne treba jesti kuvane
- kafu uzimati do dve dnevno, i to posle obroka, a biljni čaj i limunadu bez šećera u bilo koje doba dana
- vreme rezervisano za neki slatkiš (crnu čokoladu, voće, integralni keks, bademe, lešnike, suve kajsije ili smokve) jeste u periodu od 17 do 19 časova