Mihajlo Idvorski Pupin rođen je 9. oktobra 1854. u Idvoru, a preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku, gde je proveo veći deo života i ostvario naučnu i univerzitetsku karijeru.
Siromašni imigrant
Pupin je školovanje započeo u Idvoru i Perlezu, a nastavio u Pančevu i Pragu. Nakon očeve smrti 1874. godine prekinuo je školovanje i sa pet centi u džepu otišao u Ameriku. U novom svetu pet godina je radio kao fizički radnik, a paralelno je učio engleski, grčki i latinski jezik. Posle tri godine večernjih kurseva, 1879. upisao je studije na Kolumbija koledžu u Njujorku.
Kao najbolji student bio je oslobođen plaćanja školarine. Studije je završio 1883. sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike. Akademsko usavršavanje nastavio je na Kembridžu, pa na Univerzitetu u Berlinu, gde je doktorirao u oblasti fizičke hemije.
Od 1889. do 1929 bio je profesor fizičke matematike na Kolumbija univerzitetu. Pupinov najznačajniji pronalazak u svetu je poznat pod imenom Pupinova teorija (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja.
Za autobiografsko delo „S pašnjaka do naučenjaka“, objavljeno 1923, dobio je Pulicerovu nagradu.
Pomagao maticu
Tokom Prvog svetskog rata organizovao je odlazak dobrovoljaca iz SAD u Srbiju. Ličnom imovinom garantovao je aranžmane za Kraljevinu Srbiju, čak i za kupovinu oružja za srpsku vojsku i dobrovoljce. Bio je učesnik mirovne konferencije u Parizu 1919. i pomogao je da Kraljevina SHS postigne povoljnije razgraničenje posle Velikog rata. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku.
Svečanost u Rektoratu Beogradskog univerziteta
CEO SVET ZAHVALAN PUPINU
Proslava obeležavanja 160. godišnjice rođenja Mihajla Pupina održana je sinoć u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu. Svečanost je održana pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji joj zbog zdravstvenih problema nije prisustvovao.
- Srbija kao mala zemlja može biti ponosna na svoje naučnike čijim pronalascima svet duguje zahvalnost za svoj napredak - izjavila je sinoć izaslanica predsednika Srbije Jasmina Mitrović Marić.
Svečanosti su prisustvovali i patrijarh srpski Irinej, predsednica parlamenta Maja Gojković, predsednik SANU Nikola Hajdin, ministar nauke Srđan Verbić, rektor BU Branko Kovačević, gradonačelnik Bleda Janez Fajfar...
(A. S. B.)