Ne mogu da kažem da se sećam cenzure tokom 90-ih. Ne zato što je nije bilo, nego zato što nije bilo nikakve slobode medija, pa je ta cenzura nekako bila normalno stanje za nas koji smo odrastali poslednje decenije prošlog veka. No, uprkos cenzuri koja je bila medijski standard tih nesrećnih godina, u neke se stvari nije diralo. Milošević je jako dobro znao da se ljudima mora ostaviti neki ventil kroz koji će kanalisati nezadovoljstvo, pa su tako čuveni Indexovci harali zemljom sa svojim predstavama u kojima su nemilosrdno sprdali i njega i njegovu politiku i njegovu gospođu suprugu i njen floralni aksesoar na glavi. Druga stvar koja je bila "no-no" za cenzore, jeste "Utisak nedelje".
Objektivno gledano, "Utisak nedelje" je jedna nezgrapna forma, u kojoj autorka svašta započne i ništa ne završi – počevši od pitanja, pa sve do telefonskih uključenja koja bi se redovno završila sada već čuvenim spuštanjem slušalice, praćenim još čuvenijim "doviđenjaaaaa". Olja Bećković, u knjizi rođenih zavedena kao Oprolećovana Bećković, završila je glumu, ali uprkos zapaženim ulogama u "Hajde da se volimo 3" i "Sekula se opet ženi", ipak je njen najveći doprinos bio u novinarstvu. I sad možemo mi do sutra debatovati na temu njene profesionalnosti zbog isticanja ličnog stava, ali jedno je sigurno – Olja Bećković je poslednji stub ono malo iluzija koje imamo o demokratskim slobodama u Srbiji.
Odnosno, bila je. Naime, prema zvaničnom stavu B92, promena programske šeme podrazumeva krajnju komercijalizaciju programa i tu više nema mesta za emisije političkog karaktera. I to je okej, jer privatna televizija može da radi šta hoće sa svojim programom, pa tako može i da nam pušta Teletabise od jutra do sutra (ne, ne mislim na zasedanja Skupštine, već na prave Teletabise). Ono što nije okej i ono što čini čitavu ovu situaciju "interesantnom" jeste da zarad profita smakneš jednu od najgledanijih emisija i u tom terminu pustiš film "Tačka pucanja" jer veruješ da će se oglašivači utrkivati da se reklamiraju tokom filma sa Patrikom Svejzijem iz 1991. godine. A onda je mrmot zamotao čokoladu...
Da je emisija Olje Bećković neophodna na medijskom nebu Srbije, to je jasno. Ono što nije jasno i što ostavlja gorak ukus u ustima jeste što takva emisija više nema gde da se emituje. Možete li da zamislite Utisak na TV Happy, na primer? Ja ne mogu. I zato do neke druge televizije, do neke druge Srbije... "doviđenjaaaaaa!"