Jedna majka koja se mučila gledajući sina kako tone u svoju zavisnost odlučila je da mu napiše pismo. Već dugo je želela da mu otvoreno kaže sve što misli i konačno je našla hrabrosti da se izrazi na ovaj način.
Jasno se sećam dana tvog rođenja. Moj vodenjak je pukao i rodio si se sledećeg jutra, u 3.50 ujutru, težak samo 3,2 kilograma. Kada sam te po prvi put uzela u ruke, ugledala sam najlepšu i najsavršeniju stvar ikada. Sve drugo i svi drugi izgledali su prljavo, ali ti si izgledao i mirisao perfektno. Volela sam te bezrezervno od prvog trenutka. Tokom svoje adolescencije, postao si veoma problematičan. Nemiri između tebe, tate i mene, tek sada shvatam, imali si dubok i trajan uticaj na tebe. Zbog toga mi je iskreno žao. Sa svojih 16 godina izgledao si izgubljeno. Odselio si se - hteo si da budeš samostalan i nezavisan. Nisam te zaustavljala, jer je tada bilo teško živeti u kući s tobom. Gledala sam te kako odrastaš. Videla te kako se mučiš sa svojom dubokom zavisnošću od ilegalnih supstanci. Slavila sam rođenje tvoje dece. Uživala sam u načinu na koji si se prepustio očinstvu, divila se tvojim sposobnostima, tvom temperamentu, smirenosti i dobroti.
Onda su naišli crni oblaci: problemi sa novcem, prekid tvoje veze – predoziranje, haos i usamljenost. I konačno, shvatanje da si ti, moj voljeni sin, zavisnik od heroina i kreka. Tokom poslednje tri godine, gledala sam te kako se uništavaš. Ponekad nisam mogla da podnesem sve to. Ali danas smo zajedno bilu perionici i proveli neko vreme sami. Vilica ti je bila polomljena zbog tuče u koju si upao pre nekoliko nedelja. Mršav si i koščat i mirišeš oporo.
Napunili smo mašine vešom. Tvoja odeća je bila išarana mrljama od krvi i kao mapa je pokazivala gde si sve ubo špric. Rekao si mi da ti treba čista odeća, jer ćeš ići na tretman u centar za odvikavanje. To je jedino što želim da čujem i znam o tome. Ali ne dozvoljavam sebi da se nadam previše. O tome se ne priča danima kada provodimo vreme nasamo. Idemo na kafu, malo pričamo i smejemo se zajedno. Prepoznajem te trenutke normalnosti i moram da ih prigrabim. To su dobri trenuci. I kada se rastanemo, neprestano mislim na tebe.
S ljubavlju, mama!
Žena