Verovali ili ne, koliko god da nam pomažu da smanjimo psiho-fizičke tegobe poput bola, temperature ili anksioznosti, mnogi lekovi zapravo mogu da nas ubiju. Posebno ako se koriste u dozama višim od preporučenih, ali i ako ih uzimamo previše česti.
Visoke doze nekih uobičajeno korišćenih lekova protiv bolova, kao što su ibuprofen (brufen, rapidol) ili diklofenak, mogu da povećaju rizik od srčanog i moždanog udara, a šansu za smrt povećavaju za trećinu. Takođe, ovi lekovi za dva do četiri puta povećavaju rizik od ozbiljnih komplikacija gornjeg gastrointestinalnog trakta, kao što je krvarenje čira. Pod visokom dozom se podrazumeva 150 mg diklofena ili oko 2.400 mg ibuprofena dnevno.
Ovi lekovi, poznati kao nesteroidni aniinflamatorni medikamenti (NSAID) imaju široku primenu u borbi protiv kako akutnih, tako i hroničnih bolova izazvanih zapaljenskim poremećajima. Stalna upotreba ovih lekova tokom više od nedelju ili 10 dana, prepisuje se za bolove u leđima, kolenu, kuku ili vratu ili kod hroničnih glavobolja.
U našem narodu, čim nekoga zaboli glava, posegne za kafetinom ili kombinovanim praškom. Ako bol ne prolazi, to bude i dva-tri-četiri komada na dan. Isto tako, svi uzimamo popularna sredstva u prahu, u kesicama ili kao šumeće tablete za lečenje prvih simptoma prehlade i gripa (fervex, coldrex, eferalgan). Nažalost, ne čitajući sastav, često se pojedini lekovi kombinuju, bez svesti o tome da im je svima zajedničko to što u sebi sadrže supstancu zvanu acetaminofen, nama poznatiju kao paracetamol (febricet, panadol).
Sve je u redu, ako se ovakvi lekovi uzimaju samo sporadično i to u malim dozama. Međutim, ako se pretera s količinom, posledice su užasavajuće. Maksimalna dnevna doza paracetamola za odrasle je 4000 mg podeljena na četiri doze od po maksimum 1000 mg. Međutim, ako konzumirate alkohol, ne biste smeli da uzmete više od dva grama ove supstance na dan. Deci nikako nemojte da sami određujete dozu bez konsultacije s lekarom.
U čemu je stvar? Više od dozvoljene doze paracetamola vodi do teškog, neretko neizlečivog i smrtonosnog oštećenja jetre, a umiranje je užasna agonija i to u najgorim mukama. Shvatite ovo ozbiljno.
Iako blagotvorna za skidanje temperature i sprečavanje tromboze koja bi dovela do infrakta ili šloga, ako se uzima u prevelikim dozama, acetilsalicilna kiselina (aspirin, andol) može da dovede do teškog trovanja, a zatim i do smrti.
Nažalost, ne postoji protivotrov, a samim tim ni šansa da se osoba spase od smrti.
Bensedin (dijazepam), leksilijum (bromazepam), lorazepam, ksanaks (ksalol)... svi ovi lekovi olakšavaju mnogima u Srbiji, teške dane.
Međutim, pored toga šte je lako "navući se" na ove pilule, ovi lekovi mogu i da ubiju. Vrlo je lako slučajno uzeti prekomernu dozu. Posebno kad se kombinuju s alkoholom, kada mogu da vam otkažu pluća ili jednostavno prestanete da dišete.
Doze ovih lekova su individualne i ne bi nikako smele da prekoračuju one koje vam je propisao lekar. Takođe, nemojte ih davat drugima.
(Telegraf)