ARANĐELOVAC - Imao sam razne nadimke, uglavnom sam ih stekao u lovu, ali sada me u selu zovu Turčin. Mene, ej. A moj deda Đunisije ratovao protiv Turaka u balkanskim ratovima. Pa bio na Solunskom frontu, prešao peške Albaniju, Nosilac spomenice..., priča Tomislav Pavlović (78) iz sela Bosuta kod Aranđelovca, otac Gorana Pavlovića, poznatijeg kao Abdulah i Džebel koji se sada bori u Siriji kao džihadista, ali nikada nije promenio ime.
Goran Pavolović danas je jedan od glavnih džihadista u Siriji. On je 2004. godine u Bajrakli džamiji u Beogradu, prešao u islam, a ubrzo je na obodu grada podigao mesdžid (mesto za klanjanje bez minareta) koji je potom preuzeo Ferat Kasumović.
Kasumović, kao i Abid Podbićanin, Sead Plojović, Tefik Mujović i Izudin Crnovršanin sada su na optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koje ih tereti za niz teških krivičnih dela iz oblasti terorizma - od vrbovanja i slanja ljudi u Siriju, do planiranja terorističkih napada.
Hapšenje je izbegao Pavlović jer je sa suprigom, ćerkom i zetom Seadom Cicvaromu sirijskom gradu Azizu.
Tamo je i Podbićanin kao i Mujović koji je preko Fejsbuk stranice slao terorističke pretnje.
"Goreće Beograd i Rim", poručivao je ovaj Novopazarac.
Svi osumnjičeni bili su čvrsto povezani sa vehabijskim pokretom kao i sa verskim fanaticima u Gornjoj Maoči u Federeaciji BiH.
"Gde je da je i šta god da je, on je moj sin. I nikada ne mogu da budem protiv svog deteta", kaže Tomislav Pavlović pognute glave.
"Zadnji put je bio ovde pre godinu dana. O snaja Mirjana i moja Nena, unuka ljubimica. Od tada se vučem po sudovima zbog oružja koje su pronašli ovde. Popakovali ga u dvorištu i slikali. Sve je to moje iz lova i jedan službeni pištolj, koji je moja pokojna supruga Marica dobila od vojske. Radila je u Generalštabu na izradi i ažuriranju planova odbrane zemlje i šifriranju. Samo su dve osobe pored Tita znale tajne šifre, među njima i moja supruga. Nudio sam Goranu taj pištolj, ali nije ga hteo, valjda mu bilo oružja preko glave od rata u Vukovaru".
Kasumović i Pavlović, koji su jendo vreme zajedno klanjali u mesdžidu na Ledinama u Beogradu, preko Maoče su se obreli i u Siriji. Obojica su poveli supruge, a Kasumović je vrbovao i maloletnog šuraka.
Ovaj beogradski Rom se sa suprugom preko Kosmeta vratio u Srbiju posle pogibije ženinog brata na sirijskom ratištu. Pavlović je sa porodicom nastavio da živi u Azizu. Inače, on je svoju, tada 15-togodišnju ćekru udao za dva puta starijeg Cicvaru, koji ju je odveo u Gornju Maoču.
"Sada i moja unuka Nena ima dvoje dece", nastavlja Tomislav, nekada glavni blagajnik i sekretar Titovog lovišta u Karađorđevu.
"Ima ćerkicu, bebu, i sina od valjda dve godine. A kako se zovu ne znam. Imaju ona, njihova imena. Ne znam ni za ta imana koja kažu da sada nose Goran i Mirjana. Nevena se udala za muslimana. Valjda se zaljubilo dete, da li je bila maloletna ne znam, ja sam bio srećan. Bio sam srećan dok mi je još neko dolazio. Sada više nemam nikog. A i svi u selu beže od mene i ogovaraju me. Ja, Turčin...".
"Puno je selo doušnika. Ne znam ja da li je moj goran vehabija, džihadista, ali znam da je prešao u islam. Neku godinu pre nego što je rešio da postane musliman, majka mu je preminula. I bolje da to nije doživela. Svakako bi umrla zbog toga u najgorim mukama. Verovatno se i Đunisije i moj Radovan prevrću u grobu. A i ja ću pored njih da budem sahranjen".
Goran je, kako priča njegov otac, kao mlad počeo da izučava verske knjige. Nije se odmah opredelio za islam.
"Čitao je mnogo. Iz priče sa njim, shvatio sam da on smatra da je islam najpoštenija i najiskrenija vera. Meni nije pokušavao da vrbuje. Zna da sam ja odvek verovao samo u Tita, partiju i omladinsku radnu akciju. Dok je bio mali ja sam ga lepo vaspitavao. Čak i da ratuje u Siriji, to meni niko ne govori. I bolje da neznam. Samo da u mukama živim".
(Novosti)