To pokazuje najnovije istraživanje dubinskom metodom, koje je sproveo Institut za migracije i narodnosti, a objavljeno je u časopisu Politička misao.
Treba biti pažljiv
Autor Filip Škiljan upozorava da ono ne omogućava dalekosežne zaključke, a obavljeno je na 36 pripadnika srpske nacionalnosti.
- Oni strahuju od mogućeg gubitka osećanja identiteta, dok stvarni gubitak identiteta u nekoj populaciji počinje tek onda kad se u njenom znatnom delu konstatuje indiferentnost prema tom gubitku - naglašava Škiljan.
On je analizirao tradicionalne i moderne elemente srpskog identiteta u Hrvatskoj. Kao tradicionalne elemente uzeo je pravoslavnu veru, ćirilično pismo i vojničku prošlost, a kao moderne elemente jezik i književnost, građanske, društvene i političke vrednosti, brigu za narodnosni status i narodne organizacije, kao i privrženost NOB.
Razni uticaji
- Nakon raspada Jugoslavije srpski identitet u Hrvatskoj prolazi kroz ambivalentan razvoj. S jedne strane, dolazi do „retradicionalizacije“ i povratka identitetu, koji je u Jugoslaviji bio zanemaren. S druge strane, zbog rata devedesetih godina, srpska zajednica u Hrvatskoj znatno je smanjena, a pojačan je i trend asimilacije. Mnogi Srbi otišli su iz Hrvatske i neće se više vratiti, zbog čega je moguće da se ta etnička zajednica nalazi pred nestankom - kaže autor.
Milorad Pupovac
TAKAV SCENARIO JE OČEKIVAN
Sa Škiljanom se slaže predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac:
- Ukoliko se ne zaustavi trend asimilacije, ukoliko se ne ulaže u razvoj većinskih srpskih dredina i ukoliko se ne povede računa o jačanju institucija srpske zajednice, takav scenario u bližoj budućnosti krajnje je očekivan.