CIA je objavila oko 300 dokumenata iz perioda 1991-1995, koji se najvećim delom odnose na ratove u Hrvatskoj i BiH. Obimna dokumentacija sadrži mnoštvo podataka o ratnim dešavanjima na ovim prostorima.
Bil Klinton, bivši američki predsednik, je najavio da će početkom oktobra povodom ovih dokumenata organizovati okrugli sto.
U dokumentima s kraja 1991. godine vidi se američka neodlučna pozicija da li da prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske, jer su, s jedne strane, verovali da bi priznanje moglo izazvati rat, a nepriznanje uverenje kod evropskih država da se drže po strani u narastajućoj krizi .
U pomenutom dokumentu od 19. decembra, kao najverovatniji scenario za BiH su „rasprostranjeno nasilje i građanski konflikt“.
„Odluka Nemačke i drugih zemalja Evropske zajednice da priznaju nezavisnost jugoslovenskih republika će vjerovatno izazvati Srbe i Hrvate (u BiH) da srpska i hrvatska područja priključe Srbiji i Hrvatskoj.
Ovo bi moglo da izazove lančanu reakciju nasilja dok lokalne grupe budu nastojale da spreče ili pospeše aneksiju tih područja „, navodi se u proceni.
Kao najpozitivniji scenario, odnosno scenario sa najmanje nasilja, u CIA vide da vlast u BiH preuzmu umerene snage koje će kroz pregovore podeliti BiH i delove priključiti Srbiji i Hrvatskoj, a da bi se muslimani mogli ili priključili Hrvatskoj ili bi osnovali islamsku državu od onoga što ostane.
„Perspektiva za BiH izgleda dosta tmurno, čak i ako se Srbija i Hrvatska dogovore. Obaveštajni podaci pokazuju da su i Slobodan Milošević i Franjo Tuđman spremni za priključenje delova BiH njihovim teritorijama.Štaviše, izveštaji pokazuju da su njih dvojica sve vreme u kontaktu uprkos sukobima. Ljetos je Tuđman nemačkim političarima rekao da je BiH apsurdno prevelika i da je on spreman da je podeli „, navodi CIA.
U dokumentima s kraja 1995. godine, dok se spremala akcija IFOR-a kao podrška mirovnom sporazumu u BiH, SAD su bile preokupirane kako da vojnom intervencijom protiv RS iz avgusta 1995 zbog ispaljene granate na „Markalama“ dovoljno oslabe Vojsku RS, ali da istovremeno kod Srba ne izazovu osećanje da su se SAD i međunarodna zajednica stavile na stranu Armije RBiH.
Zanimljiva je njihova tvrdnja da se Alija Izetbegović, kojeg su 1991 zvali „umerenim muslimanom“, 1995. zalagao za islamsku državu u BiH i da nije bio voljan da prihvati komplikovanu multietničku BiH u kojoj bi sve strane morale međusobno deliti moć.
„Izetbegovićev krajnji zahtev da je mirovni sporazum potreban kako bi vratio izgubljenu muslimansku teritoriju je donekle oslabljen njihovim nedavnim vojnim uspesima.
Istovremeno, to je pojačalo poziciju Harisa Silajdžića, koji je imao maksimalističke zahteve za kreiranje unitarne države „, navodi se u dokumentima.
(Nezavisne novine)