Putin u Beogradu, pod budnim okom i u svetu i kod nas

BEOGRAD - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovaće sredinom sedmice u posetu Beogradu, treću po redu u 13 godina, ali ovaj put, čini se, pod budnim okom posmatrača i u svetu i kod nas.

Putin dolazi u Beograd 16. oktobra povodom proslave 70. godišnjice oslobođenja Beograda, obelodanjeno je pre nedelju dana, ali se koplja o tome da li će od njegove posete po Srbiju biti više štete ili koristi lome mnogo duže.

Srbija je jedina od država kandidata za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji zbog Ukrajine, a Zapad očekuje da Beograd jasnije odabere stranu kada je reč o ukrajinskoj krizi, odnosno da odustane od insistiranja na izbalansiranom stavu.

Iz Brisela, Berlina, Vašingtona, inače u svojevrsnom novom hladnom ratu sa Moskvom, zvanično poručuju da nemaju nikakav problem sa Putinovom posetom Beogradu.

Neformalno se, međutim, mogu čuti upozorenja da EU sa rastućom zabrinutošću gleda na porast ruskog uticaja ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Srpski premijer Aleksandar Vučić poručuje da se Srbija ne stidi kada govori o poseti Putina i da se ponosi svojom antifašističkom borbom, a da će ruskom predsedniku otvoreno reći da se Srbija nalazi na evropskom putu.

"Ovo je Srbija koja se ne stidi i koja vodi jasnu spoljnu politiku", poručio je Vučić i podsetio da iste stavove iznosi na svakom mestu i pred svima, i u Briselu, i Moskvi i u Vašingtonu.

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin smatra da poseta Putina "neće nikom štetiti".

"Poseta neće trajati dugo, ali biće intenzivna. Imaće i emotivnu konotaciju, ali i praktični, ekonomski karakter. Nikome neće štetiti", rekao je on nedavno.

Komentarišući zahtev Brisela da Srbija pre ili kasnije mora jasno da odredi stranu povodom ukrajinske krize, Čepurin kaže da "Srbija neće preduzimati poteze koji bi naneli štetu rusko-srpskim odnosima" i da Moskva "čvrsto računa da kretanje Srbije prema EU neće naneti štetu bilateralnim odnosima s Rusijom".

Što se tiče Brisela, odlazeći evropski komesar za proširenje Štefan File kaže da ta poseta ne treba da brine bilo koga u Evropi, te da je Srbija već više puta jasno demonstrirala svoju evropsku orijentaciju da bi ona bila ugrožena ili promenjena zbog jedne posete.

Njegov naslednik Johanes Han, međutim, kaže da će Srbija, ukoliko želi da postane članica EU, mora pažljivo da razmotri svoju odluku da ne podrži sankcije Unije protiv Rusije, a istom porukom oglasio se šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport.

U Izveštaju o napretku Srbije koji je objavljen 8. oktobra, navedeno je da bi Srbija trebalo progresivno da usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU do pristupanja Uniji.

Uočeno je da je Srbija načelno podržala suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, mada je bila uzdržana prilikom glasanja u generalnoj skupštini UN i konstatovano da se Srbija nije pridružila sankcijama protiv Rusije, ali je dala garancije da se neće iskoristiti ruski embargo na uvoz hrane iz EU da poveća sopstveni izvoz.

Međutim, prema rečima jednog neimenovanog zvaničnika EU, Brisel sa sve većom zabrinutošću prati prodor Rusije na Zapadni Balkan, što se doživljava kao pretnja stabilnosti i evropskim intergracijama regiona.

"Ruska pomoć uvek ima svoju cenu", rekao je jedan neimenovani zvaničnik EU, i upozorio da treba pogledati kako su prošli Belorusija i Kazahstan, koji su sa Rusijom ušli u bescarinsku uniju.

"Čuvajte se Rusa i kad donose darove", parafrazirao je taj zvaničnik.

Sa premijerom Vučihem pre nekoliko dana razgovarao je i američki potredsednik Džozef Bajden, o podršci Vašingtona reformama koje su pred Srbijom. Informacija o tome da li je Putonova poseta bila jedna od tema nije bilo, ali reči bivše bliske saradnice američkog predsednika Karen Donfrid da u toj poseti nema ničega spornog, ali da će međunarodna zajednica s velikom pažnjom pratiti poruke koje budu izrečen, potvrđuju da ni Vašington nije razvnodušan.

I američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi se bavio tom posetom, upitavši zašto uopšte Putin dolazi u Beograd kada je srpsku prestonicu oslobodila Treća ukrajinska armija (grupa armija s Trećeg ukrajinskog fronta), kao deo Crvene armije, ušavši nakon toga u polemiku sa Čepurinom.

Specijalni izaslanik za jugoistočnu Evropu, Tursku i EFTA u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Ernst Rajhel rekao je da je očekivanje EU da se Srbija polako priključuje pozicijama Unije.

Putinovom posetom bavili su se i mnogi "kod kuće".

Deo opozicije, poput lidera Nove stranke Zorana Živkovića, smatra da nema dileme da li treba da bude domaćin moćnom ruskom lideru, ali da trenutak posete nije najbolji.

U medijima je bilo dosta "neimenovanih" strahova da će dolazak Putina ugroziti pozicije Srbije na Zapadu.

Prema istraživanjiu agencije Faktor plus, dve trećine građana ima pozitivan stav prema dolasku šefa ruske države u Beograd.

Mimo svih tih dilema i "dilema", očekuje se da će glavne teme najviših zvaničnika dve zemlje, koje imaju Sporazum o strateškom partnerstvu, biti politička, ali i, pre svega, ekonomska saradnja dveju drzava.

Energetika i razvoj srpske železnica trebalo bi da budu u vrhu prioriteta, ali i privlačenje ruskih investicija i investitora u oblasti prerade voća, povrća i mesa.

Beogradski mediji, pozivajući se na neimenovane izvore iz vlade, najavljuju da će se razgovarati o listi proizvoda koji su na režimu izvoza u Rusiju bez carine i mogućnosti da se na listu ubaci nekoliko hiljada vozila kragujevačkog „Fijata“, sirevi i cigarete.

Podseća se da je bescarinski izvoz „Fijatovih“ automobila u Rusiju odavno jedan od važnih privrednih ciljeva Srbije i najavljivan je kao mogućnost i pred nedavnu posetu premijera Aleksandra Vučića Moskvi.

Odnose dve zemlje karakteriše i Sporazum o slobodnoj trgovini negdašnje SRJ (čiji je Srbija isključivi pravni naslednik) i Rusije, sklopljen 2000. Na osnovu tog sporazuma Srbija je jedina zemlja van ZND koja ima obezbeđen vancarinski pristup ruskom tržištu.

Na režimu slobodne trgovine nalazi se oko 95 odsto proizvoda iz Srbije, ali njime nisu nisu obuhvaćeni proizvodi automobilske industrije.

Jedna od glavnih tema biće i projekat Južni tok, a s tim u vezi srpski premijer je rekao da njegova izgradnja u Srbiji zavisi od dogovora Rusije i EU.

"Potrebno je videti, kako i gde smo došli povodom pitanja "Južnog toka". I šta da radimo ukoliko nam neko zavrne ventil s gasom, na koji načcin, odakle će se Srbija snabdevati", kazao je premijer.

O saradnji sa "Ruskim železnicama", Vučić je nedavno podsetio da je Srbija sa Rusijom zaključila sporazum o kredita od 800 miliona dolara, namenjen za razvoj i modernizaciju železničke mreže.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov najavio je nedavno da će za vreme predstojeće posete premijera Putina biti razmotreni zajednički projekti dve zemlje.

Poseta predsednika Rusije biće njegova treća poseta Beogradu - 2001. godine je posetio Srbiju kao šef države, a 10 godina kasnije i kao premijer.

Putin se u Rusiji sastajao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u pet navrata od sredine 2012. godine, a sa premijerom Aleksandrom Vučićem jula ove godine.