U slučaju da imate više od 20 godina, treba da znate da vaše telo počinje da smanjuje proizvodnju jedinjenja po imenu melatonin, što vodi ka poremećaju normalnog ciklusa spavanja i budnosti, a samim tim i pojave umora, jutarnje glavobolje, malaksalosti u toku dana, razdražljivosti, slabe koncentracije i problema s pamćenjem. S obzirom na to da u spavanju provedemo gotovo trećinu života i da je to osnovna fiziološka potreba, jasno je da je uslov za kvalitetan život svakako zdrav i kontinuiran san.
Na to je upozorio doc. dr Miodrag Vukčević, načelnik pulmologije u KBC Bežanijska kosa, i objasnio da su poremećaji spavanja česti, ali nedovoljno prepoznati i lečeni, i da im malo pažnje posvećuje i stručna javnost i šira zajednica.
- Poremećaji su brojni i sadašnja klasifikacija, koja se stalno menja i usavršava, obuhvata više od 86 dijagnoza. Posebno se posmatraju i izučavaju insomnija, poremećaji disanja u spavanju, parasomnija i takozvani poremećaji cirkadijalnih ritmova. Pošto su novija istraživanja ukazala na brojne posledice poremećaja spavanja na zdravlje, od posebnog značaja je da se naglasi da je, na primer, lečenje poremećaja disanja u spavanju efikasno, izuzetno ekonomski opravdano, i da, prema mišljenju Američkog i Evropskog kardiološkog društva, predstavlja primarnu prevenciju kardiovaskularnog rizika - istakao je dr Vukčević.
Prema njegovim rečima, to je od izuzetnog značaja za smanjenje broja saobraćajnih nesreća uzrokovanih pospanošću, što se posebno odnosi na profesionalne vozače.
- Ljudi najčešće i ne obraćaju pažnju na izraženu pospanost tokom dana, kada zadremaju posle ručka, dok čitaju novine ili gledaju televiziju - rekao je sagovornik Dr Kurira.
Kako je naglasio, od insomnije ili nesanice pati oko 10 odsto populacije.
- Insomnija podrazumeva narušen kvalitet ili dužinu trajanja sna. Nedovoljno dug san može biti posledica problema sa uspavljivanjem ili njegovim održavanjem, zbog čega je praćen čestim buđenjem i ustajanjem u ranim jutarnjim časovima. Posledica toga je pospanost tokom dana i osećaj da se nismo osvežili. Te tegobe ponavljaju se uprkos adekvatnim uslovima za san i mogu biti primarni poremećaj spavanja. Pored toga, mogu biti prisutni kao prateći problem kod psihijatrijskih ili organskih oboljenja. Lečenje insomnije je kombinovano, složeno. Obuhvata medikamentnu terapiju, kao i nefarmakološki pristup, tj. psihoterapiju - objasnio je dr Vukčević.
Činjenice
PROSEČNA DNEVNA DUŽINA SPAVANJA ZAVISI OD UZRASTA
novorođenčaddo 18 sati
bebe od jednog do 12 meseci14-18 sati
deca od jedne do tri godine12-15 sati
deca od tri do pet godina11-13 sati
deca od pet do 12 godina9-11 sati
adolescenti9-10 sati
odrasli ljudi srednje dobi7-8 sati
ljudi starije dobi4-6 sati
trudnice8 (+) sati
Prepoznajte simptome
POREMEĆAJ DISANJA VODI U INFARKT I ŠLOG
Dr Miodrag Vukčević objasnio je da poremećaj disanja u toku spavanja karakteriše njegov prestanak ili znatno smanjen protok vazduha kroz disajne puteve, koji može da traje deset ili više sekundi.
- Pauze u disanju mogu biti takoreći centralnog porekla, kada nedostaju impulsi za disanje, koje generiše centralni nervni sistem. Ti poremećaji najčešće se javljaju kod pacijenata sa srčanom slabošću. Takođe, može biti reč i o ređim genetskim poremećajima. Uzrok prestanka disanja u spavanju jesu takozvane opstruktivne apneje - pauze u disanju, ili smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve, koje nastaje zbog zatvaranja gornjih disajnih puteva usled opuštanja i slabosti mišića ždrela. Najčešći faktor rizika kod tih bolesnika predstavlja gojaznost. Prestanak disanja uzrokuje pad kiseonika u krvi i fragmentisan isprekidan san, s brojnim posledicama po zdravlje - naglasio je dr Vukčević i dodao da se epizode prestanka disanja završavaju glasnim hrkanjem.
- Ti pacijenti znatno češće imaju povišen krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma, infarkt srca i šlog nego njihovi vršnjaci. Kod njih su prisutni i metabolički poremećaji kao što su povišen šećer u krvi ili masnoće. Lečenje se sprovodi upotrebom aparata koji podižu pritisak u gornjim disajnim putevima, ubacujući vazduh preko specijalnih maski za nos i/ili lice. Nažalost, u našoj sredini zdravstveni fond ne pokriva lečenje i nabavku aparata - istakao je dr Vukčević.