Boris Trivan
Samo dan nakon što su u sred Beograda albanske vazduhoplovne snage udarile svim raspoloživim sredstvima i stadion Partizana napale igračkom, Srbija je odlučila da kao kontranapad upriliči vojnu paradu, ne bi li se ustanovilo čija baba crnu vunu prede. U prvom redu bili su svi viđeniji ljudi države iako neki od njih ni ne znaju o čemu se tu zapravo radi. Dakle, slično kao sa prvim redom na revijama beogradske nedelje mode.
Nego, da ne gnjavim mnogo o Paradi, svi smo gledali, poskakaše padobranci, provozaše se ostali, pade kiša, izađe duga, ode Putin. Koliko je Putin bio impresioniran našim programom, toliko sam ja bio impresioniran jedinim tipom novinskog naslova za koji sam mogao da garantujem da će se pojaviti – PUTIN ODUŠEVLJEN DOMAĆOM HRANOM! Pa dobro rođaci, jel' mora i sad ovo? Već smo oguglali da svaki put kad dođe neka poznata ličnost iz inostranstva, danima čitamo naslove kako su oduševljeni sarmom. Da me ne shvatite pogrešno, ja sam fan sarme br. 1, ali ako su ti novinski naslovi istiniti, onda je pomalo tužno ako se stranci vraćaju kući sa mišlju da će Srbiju pamtiti po kajmaku i sarmi. Od svih stvari koje Srbija ima da predstavi kao svoje blago, u mom sistemu vrednosti, punjena paprika nije u top 10. S druge strane, po onome što smo im predstavili, po tome će nas pamtiti. Žao mi je što Putin nije otišao kući na primer diveći se Rukovetima Stevana Mokranjca, s obzirom da se ove godine navršava 100 godina od smrti ovog velikana srpske muzike. Ali avaj, biće prilike da ispravimo tu grešku sledeći put kad se bude obeležavala stogodišnjica Mokranjčeve smrti...
Ako ništa drugo, ova parada je bila dobra jer smo videli pokislog Tasovca i Porfirija maskiranog u Bin Ladena.