Srbija bi zauzvrat trebalo da uvoze određen broj ruskih automobila. Dogovoreno je i da se srpski sir izvozi na rusko tržište u neograničenim količinama, ali su Rusi, uprkos predlozima srpske strane da se proširi asortiman prehrambenih proizvoda, „stavili rampu“ na izvoz živinskog mesa, cigareta i šećera.
Iako je ruski predsednik tokom posete Srbiji doneo mnogo lepih vesti (moguće investicije u srpsku privredu od 10 milijardi dolara, dodatno otvaranje ruskog tržišta, potpisivanje sedam sporazuma), ekonomski stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan jer se neretko neki dogovori ne realizuju.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija podseća da je prošle godine, za vreme mandata Ivice Dačića, Rusija obećala Srbiji bescarinski uvoz 10.000 automobila iz Kragujevca, ali je uslov bio da Srbija uveze isto toliko „lada“, te dogovor nije realizovan. On, međutim, kaže da se danas Srbija ne može osloniti samo na izvoz u EU i da treba iskoristiti šansu za izvoz na druga tržišta.
- Zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji i jedni i drugi trpe veliku štetu, i tu šansu treba iskoristiti. Ako Srbija pritom unapredi kvalitet robe za izvoz, lakše će zadržati tržišta na kojima se sad „probija“ - kaže Bušatlija.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da je najvažnija prodaja naših poljoprivrednih proizvoda, a što se tiče železnice, Srbija odavno ima ruski kredit od 800 miliona dolara koji se slabo koristio.
- Ovo će biti vetar u leđa da se to pokrene - dodaje Savić.
Ekonomista Mihailo Crnobrnja smatra da je tokom posete Putina naznačen veliki potencijal u ekonomskim odnosima, ali da je problem što ništa nije dogovoreno, a i izgradnja Južnog toka je otvorena jer je i sam Putin izjavio da je za „ljubav potrebno dvoje“.
- Ovaj drugi nije Srbija, nego EU. Dakle, Južni tok je u energetskom smislu daleko najznačajnija stvar koja povezuje Srbiju i Rusiju, ali je još uvek pod znakom pitanja i biće sve dok Rusija i EU ne postignu sporazum koji omogućava dalji nastavak izgradnje Južnog toka.
Pod pritiskom?
IPAK NEMA SPORAZUMA O BAZI U NIŠU
Iako je bilo najavljivano, tokom Putinove posete Srbiji ipak nije potpisan Sporazum o olakšicama, imunitetu i privilegijama Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Tim sporazumom bi zaposleni u Centru imali viši stepen zaštite - ruski civili dobili bi diplomatski status. Kako je Kurir pisao, SAD i EU su to ocenili kao potpunu slobodu ruskih špijuna da „vršljaju“ po Srbiji, ali i da rade na ugrožavanju interesa Zapada. Centar je trn u oku mnogim zapadnim zemljama od samog otvaranja - tretirali su ga kao rusku vojnu bazu, pandan Bondstilu na Kosovu.