Goran Hadžić bivši predsednika Republike Srpske Krajine doživeo je blaži srčani udar u četvrtak poslepodne u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala. Tom prilikom Hadžić je pao i povredio rame, saznaje portal Kurira iz izvora bliskih Haškom tribunalu.
Kako smo saznali iz drugih izvora bliskih Hadžiću, nekadašnjem premijeru SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem je pozlilo u četvrtak ali se sada oseća bolje.
"Lekarske analize su u toku, posle kojih će biti detaljno utvrđeno šta se dogodilo", kaže naš dobro obavešteni izvor.
Direktor Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac kaže za portal Kurira da je on svedočio u sredu i četvrtak u Hagu, i da mu je tada Goran Hadžić "izgledao sasvim normalno".
"Zaista ništa nisam primetio. Delovao mi je ok. Ako se nešto i dogodilo, dogodilo se posle mog odlaska", rekao je Štrbac.
Podsetimo, Haški tribunal je optužio Gorana Hadžića 2004. godine za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Optužen je da je kao predsednik Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, i kasnije kao predsednik Republike Srpske Krajine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao saizvršilac tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj.
Među slučajevima ratnih zločina, koji su navedeni u optužnici je ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991. godine.
Prema navodima haške optužnice, hrvatski zarobljenici su odvedeni iz bolnice u Vukovaru i streljani na poljoprivrednom dobru „Ovčara", oko pet kilometara južno od grada. U optužnici je detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991. godine, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice „Dušan Silni" i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina i u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.
Optužnica protiv Hadžića, koju je potpisala tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, predata je zajedno s nalogom za hapšenje, srpskim vlastima 13. jula 2004. godine. Traženo je da optuženik bude uhapšen u roku od 72 časa.
Goran Hadžić pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi. Hadžić je, koji je u to vreme živeo u vili u Novom Sadu, otišao je iz svog doma noseći veliku torbu i nestao.
Rođen je 17. septembra 1958. u opštini Vinkovci u Hrvatskoj.
Pre sukoba u Hrvatskoj radio kao magacioner „Vupikovog" pogona u Pačetinu, u Vukovaru. U martu 1991. godine bio je predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke.
Nakon što je Hrvatska, 25. juna 1991. godine, proglasila nezavisnost, Hadžić je imenovan za predsednika vlade samoproglašene Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
Za predsednika Republike Srpske Krajine izabran je 26. februara 1992. godine, a na toj funkciji ostao je do decembra 1993. godine.
(Slađana Stojanović/EPK)