ZAGREB – Zagreb je 2000. dočekao uz vatromet, a pet dana kasnije u barakama mesne zajednice u blatu zagrebačkog naselja Pešćenica okupio se zagrebački SDP, svi prvoborci i barkaši kao se sube tada nazivali, pošto su preuzeli vlast posle pada HDZ na parlamentarnim izborima.Među okupljenim na crno- beloj fotografiji koju su tada objavili mediji bio je I sada uhapšeni Milan Bandić koji je tada ušao u hrvatski sabor kao poslanik.
Svoju političku karijeru u Pešćenici započeo je 1983 godine tada kao funkcioner Opštinskog komiteta Saveza Komunista Hrvatske, koji je kasnije u sećanjima u medijima govorio da nije plakao kada se Jugoslavija raspala.- verovao sam da se na vlast možemo vratiti kao hrvatski socijaldemokrati. Govrio je on.
Sekretar stranke postao je posle 10 godina od formiranja, a proslavio se otvaranjem mesnih odbora SDP širom Zagreba. Na listi tadašnjeg predsednika Zdravka Tomca ušao je u gradsku skupštinu Zagreba 1997. godine, a od tog mesta postao je šef gradskog odbora SDP.Kritičari sum u često zamerali da je premlad, da nikada nije u kancelariji da stalno šeta po terenu, ali se on na to nije obazirao.
- Već sutra, ili za koji mesec vladati ćemo Zagrebom, objasnio je okupljenima Miki, kako su ga od zvali barakaši SDP. Njegov kratki, ali ambiciozni citat najavio je nadolazeću političku, ali razvojnu eru Zagreba.
U narednih 14 godina Milan Bandić će, uvek biti u novinarskoj žiži i pod svetlima reflektora, praćen skandalima i hvalospevima, postati najmoćniji čovek grada. Gradonačelnik sa privatnom ambicijom, vešti govornik, kontroverzni populista i omiljeni krsni kum - u sledećih 14 godina bit će kum 120 beba.
Protiv njega će biti podignuto 300 krivičnih prijava. Na svoj put do vrha Bandić je krenuo upravo tog sivog januarskog dana iz blata Pešćenice.
- Sve je po starom. Svakog dana upisujemo 15 do 20 novih članova, izjavio je Bandić pre 14 godina, uoči gradskih izbora na kojima će HDZ grad prepustiti SDP-u i partnerima okupljenima u tzv Alternativu.
SDP je od početka uverljivo vodio sa 37,5 posto, HDZ je imao mizernih 4,8 posto, ali građani su za prvog čoveka grada želeli uglednog gradskog fiškala Silvija Degena. Bandić je u toj utrci bio negde u seni, treći sa tankih 7 posto podrškeKako je rastao, sve je vidljiviji bio njegov budući način vladanja gradom. Dok su drugi kandidati obilazili Jelačić plac i intervjue davali u svojim kancelarijama, iz fotelja, on je zasukao rukave i čistio potok Črnomerec, pozirao na đubretarskom biciklu, obilazio rubne delove grada bez kanalizacije i vode. HDZ-ovci su odmahivali rukom.
- Zagrebačkom mentalitetu ne odgovara politika bandićevštine- tvrdeo je pred izbore HDZ-ov Predrag Haramija.U trci za Zagreb preslikao je iz detinstva taj model stalnog ‘delanja’. Kroz godine mandata Bandić je uvek ponavljao da ustaje u pet (ili šest, zavisno od intevjuua), trči kilometre na školskom igralištu ranom zorom, ‘dok drugi još nisu očistili krmelje iz očiju’, a s poslom ne prestaje do 23 časa.- Moj radni dan izgleda ovako: ustajem u šest, za 15 minuta izvodim psa Billa na šetnju, u 6.45 sam pod hladnim tušem, u sedam slušam vesti i nakon toga odlazim na posao. Vozim se u svom Golfu ili ženinom Pežou. Od 7.30 do podneva u Sedištu primam naručene stranke, njih deset do 15 časoca. Posle toga su na redu sastanci, pa se oko 16 vraćam u Sedište. Društveno- politički događaji u pravilu završavaju oko 22 časa. Po mojoj računici od 365 dana u godini ovako izgleda mojih 309 dana- rekao je Bandić. Obilazio je i po sedam, osam lokacija dnevno. Otvorenje dovršenih ulica zakazivao bi u 6.30 ujutro, novinari bi stigli 15 minuta ranije, ali on bi dotad ulicu već obišao i otvorio.
Glasači tražili su da se smanji nezaposlenost, da se reši problem Jakuševca i da se smanje gužve u središtu grada. Čak 75 posto želelo je gradonačelnika koji je rođen u Zagrebu.A on je radio po svome. Bilo je jasno da će ga njegova vrsta neposrednog populizma i odličnog osećaja za politički PR pretovoriti u heroja običnog čoveka. Zagreb se menjao, u deset godina dobio je 130 hiljada novih ljudi. Plate su porasle za 15 posto, nezaposlenost se vrtela oko 13, 8 posto. Ali poslovanje 26 gradskih preduzeća je alarmantno.
Bandić je u prvom mandatu preuzeo njihov dug od 81,3 miliona kuna, deset puta veći nego prethodne godine. Na izbore izašao sa plakatima na kojima je bio rame uz rame Ivice Račana.
-Profesionalci neka budu profesionalni, slobodno im tržište. Mi ćemo graditi škole i sportske dvorane i omogućiti svakom građaninu rekreativno bavljenje sportom. Bit ćemo hakleri, a ne žmukleri, pisalo je na plakatima. Zagrebačka alternativa na izborima je osvojila 33 mandata u Skupštini, ali srećni nisu bili ni Bandić ni Račan.SDP je personificiran s premijerom Račanom i to nam je umanjilo popularnost, komentarisao je rezultate Bandić, a premijer je iz Rima odgovorio: Dobro smo prošli budući da nam je nosilac liste Hercegovac.
Međutim već dan kasnije drugačija slika. Račan je objasnio da mu je izjava krivo prenesena, te da će Bandić biti njihov kandidat za gradonačelnika.Politički komentatori kasnije će govoriti da je Račan zajedno sa vrhom SDP-a planirao Zagreb prepustiti u Bandićeve ruke još ranih devedesetih godina kada su uprkos sumnjama u njegove metode kadrovanja zaključili da on samo pridonosi omasovljenju SDP-a u metropoli.
Kao glavni sekretar gradskog SDP-a Bandić je stvarao mesne odbore i zapravo, zaključuju stručnjaci, sam izazvao vanredne izbore na kojima je upravo pobedio.U čast prve pobede u rodnoj Poganoj Vlaci, u Bandićevoj ulici, postavljen je znak na komadu drveta na kome je pisalo: Gradonačelnikov Put.
Nova je gradska vlast preuzela 179 miliona tadašnjih nemačkih maraka duga od prošle. Bandić je gradonačelnikom imenovan 1 juna 2000.
U prvom intervju obećao je 15 posto niže cene komunalija, sanaciju Jakuševca, uređenje Gradske kavane i otvaranje 20 hiljada radnih mesta u četiri godine mandata.-Ja sam temeljit čovek, čovek akcije i kontakata koji će se zauzimati da gradska uprava bude istinski servis sugrađana dostupna svakom našem čoveku i građani će to znati ceniti-rekao je dodavši da oni s kojima je pio kafu neće biti pošteđeni otkaza ako nisu dobri.
- Ako ikada izgubim ovaj posao, mislim da ću biti taksista- zaključio je tada.
( Jutarnji list)