Delo „Srpski pisci u Velikom ratu“ otkriva šta je u zatvoru pisao Ivo Andrić, šta se čitalo u Solunu, kako je poginuo Vladislav Petković Dis
Objavljivanjem knjige „Srpski pisci u Velikom ratu“ Olge Krasić Marjanović, izdavačka kuća „Globosino Aleksandrija“ obeležila je jubilej - 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata.
Namera je da se sadašnjim i budućim generacijama dočara atmosfera i događaji iz tog perioda, da se skrene pažnja na biografije srpskih pisaca koji su učestvovali u ratu i pisali o njemu.
- Želela sam da otrgem od zaborava pesnike koji nikad neće ući u istoriju srpske književnosti, ali ta poezija, van svih normi i estetskih kriterijuma, pored toga što ima dokumentarnu vrednost, odslikava i duh vremena, kao i psihu naših boraca i kolektivni duh naroda u tim ratnim danima - objasnila je Krasić Marjanović, bibliotekar-savetnik Biblioteke grada Beograda.
Ko je od srpskih pisaca učestvovao u Prvom svetskom ratu? Šta je doživljavao, kako o njemu pisao? Da li je bilo književnosti u rovovima, između bitaka, na straži? Kako je poginuo čuveni srpski pesnik Vladislav Petković Dis, zašto su Bora Stanković i Isidora Sekulić sarađivali u okupatorskim Beogradskim novinama? Šta su između bitaka, u rovovima, pisali Stanislav Krakov i Dragiša Vasić? Šta je u zatvoru pisao Ivo Andrić? Šta se objavljivalo i čitalo tokom rata u Solunu? Kako su u logorima u Africi radila pozorišta u kojima su i ženske uloge tumačili muškarci? Na sva ova pitanja odgovara upravo ova knjiga, plod višemesečnog čitanja literature nastale tokom rata i neposredno po njegovom završetku.
To je u suštini sažeta antologija dela srpskih pisaca iz Velikog rata, ali nije pisana i sastavljana s namerom da donese preciznu ocenu i popis celokupne srpske književnosti.
Namera je da se sadašnjim i budućim generacijama dočara atmosfera i događaji iz tog perioda, da se skrene pažnja na biografije srpskih pisaca koji su učestvovali u ratu i pisali o njemu.
- Želela sam da otrgem od zaborava pesnike koji nikad neće ući u istoriju srpske književnosti, ali ta poezija, van svih normi i estetskih kriterijuma, pored toga što ima dokumentarnu vrednost, odslikava i duh vremena, kao i psihu naših boraca i kolektivni duh naroda u tim ratnim danima - objasnila je Krasić Marjanović, bibliotekar-savetnik Biblioteke grada Beograda.
Ko je od srpskih pisaca učestvovao u Prvom svetskom ratu? Šta je doživljavao, kako o njemu pisao? Da li je bilo književnosti u rovovima, između bitaka, na straži? Kako je poginuo čuveni srpski pesnik Vladislav Petković Dis, zašto su Bora Stanković i Isidora Sekulić sarađivali u okupatorskim Beogradskim novinama? Šta su između bitaka, u rovovima, pisali Stanislav Krakov i Dragiša Vasić? Šta je u zatvoru pisao Ivo Andrić? Šta se objavljivalo i čitalo tokom rata u Solunu? Kako su u logorima u Africi radila pozorišta u kojima su i ženske uloge tumačili muškarci? Na sva ova pitanja odgovara upravo ova knjiga, plod višemesečnog čitanja literature nastale tokom rata i neposredno po njegovom završetku.
To je u suštini sažeta antologija dela srpskih pisaca iz Velikog rata, ali nije pisana i sastavljana s namerom da donese preciznu ocenu i popis celokupne srpske književnosti.
Spremno
PROMOCIJA NA SAJMU KNJIGA
Knjigu „Srpski pisci u Velikom ratu“ Olga Krasić Marjanović predstaviće na ovogodišnjem Sajmu knjiga, na štandu „Globosino Aleksandrije“, a razgovor sa čitaocima održaće 27. oktobra u 17 sati u sali „Slobodan Selenić“.