Na Strndžanje je mogao da dođe ko god hoće iz sela - i stari i mladi, i device i one koje to nisu, otac i ćerka, sin i majka
Da li ste nekada čuli za "strndžanje"? To je jedan neobični vlaški običaj, a zašto je specifičan, objasnila je u dokumentarnom videu autora Lane Paunović.
O njihovim običajima, kako se navodi u videu, vezan za homoljski region, koga prate razna predanja. Prvo kreće priča o ženama iz Homolja, koje su uvek imale slobodu ljubavnog života.
"Žene u Homolju su teško živele, kao i svake druge žene u Evropi, ali su svoj život obogaćivale ljubavlju i pesmama o ljubavi. U Homolju ima toliko pesama o ljubavi", rekla je jedna od akterki videa Lane Paunović.
"Žene su imale prava da zavode i da budu zavođene. One su nosile kratke suknje i dok su žene u Evropi nosile suknje do članaka, žene Homolja su nosile do kolena i iznad kolena. One su zavodile muškarce nespretnim zavođenjem", priča ova akterka.
Ona je rekla da se u Homolju dugo po prijemu hrišćanstva održavao jedan običaj koji je zvao Strndžanje.
"Taj običaj se sastojao u tome da u jednoj pećini okupe žitelji okolnih mesta da dožive nešto ljubavno lepo, da upražnjvaju. Na Strndžanje je mogao da dođe ko god hoće iz sela - i stari i mladi, i device i one koje to nisu, otac i ćerka, sin i majka. U jednu pećinu nadomak sela, najstariji muškarac uđe i zapali vatru koja će moći da traje celu noć, da bi ugrejali pećinu i da bi ljudi mogli da se vide. Uslov za učesnike Strndžanja je da svi nose maske i da se ne zna ko je ko..." priča ova akterka.
"Ljubavnici su se birali po figuri, tačnije, u literaturi se navodi da su birani po "veličini grudi ili veličini budže u pantalonama". Partneri su se menjali dokle god su imali snage, bukvalno do iznemoglosti. Po završetku svako se oblačio i izlazio u noć, svako za sebe, svako je skrivao svoju masku da se ne sazna o kome je reč. Svake godine se pravila nova maska", priča akterka u videu Lene Paunović.