VUDU POPAJ PONOVO NA SCENI: Kako god okrenem, ispostavi se da sam osuđen na umetnost!
Mnogim reperima mlađih generacija, Vudu Popaj već godinama je jedan od neprikosnovenih uzora. Pre skoro dve decenije prvi put se pojavio na sceni u radničkim pantalonama, majici i sa budilnikom oko vrata i već tad pokazao svoju autentičnost, buntovništvo, ličnost i stav.
Vudu Popaj je tri godine snimao novi album koji objavljuje ove jeseni. Uprkos činjenici sudbina rep muzike na ovim prostorima nije sjajna, on korača svojim putem ispunjen i zadovoljan zbog činjenice da je samostalan i nezavisan u svemu što radi, a bavi se mnogim kreativnim stvarima.
"Ne znam nijedan zanat i time ne mogu da se bavim", kaže Vudu Popaj čiji novi album „ToolUM“ nosi pretežno rok zvuk.
"Kako god da sagledam svoj život, ispostavi se da sam osuđen na umetnost. Proširio sam delatnost ka multimediji, imam nekoliko vrsta muzičkih programa kojima se predstavljam publici - karaoke, rok balade, elektronska muzika sa rimama, rep, strip, film, promocije… Razgovaram na temu stripa sa crtačima, pišem knjige, pesme…".
Ovaj fantastični kreativac, duhovit i analitičan tip iza sebe ima turbulentan život koji ga je itekako oblikovao i učinio onom što je danas.
"Skromnost je karakterna crta koju imaju mnogi u mojoj familiji. Ona mi je vremenom donela i ogromno samopouzdanje koje imam zato što sam istinit, iskren, pošteno radim svoj posao, imam stav. Mnogo puta sam putovao i nastupao tamo gde niko neće da ide, na istoj bini i sa klincima reperima čije su rime bile najodvratnije moguće, kojima su propagirali nasilje i seksualne delikte. Uprkos svemu sam izlazio na binu posle njih kako bih ispričao svoju priču, osećao sam se kao Muhamed Ali. Dešavalo se čak da sam jednom prilikom posle takve situacije morao da popijem tabletu za smnirenje, zgrožen takvom pričom, dok mi je u stomaku ključalo".
Samopouzdanje koje ima na sceni i u životu temelji se na životnoj priči Vudu Popaja. Imao je teško detinjstvo, šibali su ga različiti i nimalo prijatni vetrovi što ga je kako kaže učinilo „najjačim na svetu“.
"Kad znaš šta je tvoj jedini i pravi put spreman si za borbu. Vremenom navikneš i ideš iz bitke u bitku. Mene više ništa ne može da iznenadi i imam svoj put kojim idem. Poslujem na moj način koji se razlikuje od svih drugih. Stvorio sam moj način svega. Pristajao sam ranije na kompromise, godinama unazad su na razne načine pokušavali mnogi da me iskoriste. Zavladalo je licemerje, a ja sam išao ka svojoj nezavisnosti i uspeo sam u tome".
On se vešto igra rečima, a svoja razmišljanja, stavove, gardove, sećanja i emocije opisuje u pesmama i knjigama. Ono što ga izdvaja je pozitivan stav prema životu i neprekidna vera u bolje sutra.
"Veliki sam optimista. Sve što nam se dešava je katastrofalno, ali me to ne dotiče. Svoju snagu crpiom u religiji. Znam zašto nam se sve dešava. Ako mogu svojim radom, pesmama i knjigama nešto da promenim - toliko od mene. Prosvetljujem ljude koliko mogu, na moj način. Uvek može da bude gore. Ja sam od detinjstva morao da naučim kako da okrenem negativne stvari na šalu. Tako sam došao do nekih istina koje su mi pomogle da shvatim šta se dešava i kuda idemo. Zato nisam u strahu oko toga. Najbitnije je da se držim svojih postulata, da sam čovek na mestu i da se borim za neke vrednosti za koje mislim da to zaslužuju. Vidim da ljudi padaju u trans i frku. Teško se živi, ali ja sam uvek optimista. Želim da dokažem da ako mi je otac bio alkoholičar ipak mogu da napravim nešto dobro u životu. Imao sam mnogo iskušenja, mnogo puta sam morao da to što o čemu pevam i dokažem u životu".
Nemaština, porodični problemi, odrastanje preko noći, lutanje po svetu i životu- sve je to Vudu Popaja osnažilo i naučilo mnogim životnim lekcijama.
"Nisam jedini koji to može da potvrdi. Problem je što ljudi nisu duhovno jaki, polomi ih nešto što se desi i ne mogu da ustanu. Potrebno je tražiti smisao života, razvijati duh i mozak, ne prepustiti se letargiji, tražiti nova interesovanja. To su važne stvari. Bitno je da svaki dan nešto korisno uradim, iako svaki dan nosi sa sobom i neki novi problem. Moraš da razgrćeš oko sebe. Ja sve što mi se dešava stavljam na papir i zapisujem. Pisanje je postalo moj zanat, a vežbom sam istrenirao mozak koji sve izbaci kao štampač, a to se postiže sa mnogo truda i rada".
U ljubav i dalje veruje iako do sad nije pronašao devojku sa kojom u potpunosti može da podeli sve svoje radosti, probleme i život. Nema predrasude ni kada je reč o upoznavanju preko društvenih mreža i kroz osmeh kaže da pouzdano zna da i tako možeš da upoznaš nekog posebnog.
(bgonline.rs)