Vršilac dužnosti selektora rukometaša Srbije Dejan Perić objavio je spisak igrača na koje računa u mečevima sa Crnom Gorom (29. oktobar ) i Izraelom (2. novembar).
“Kriterijumi za pozivanje reprezentativaca su bili protivnici sa kojima igramo, forma i ono što je bitno, da se uklapaju u viziju u odnosu na ono što se očekuje. Spisak je redukovan sa 28 igrača na 18, opredelio sam se za određene igrače u odnosu na ono što ove dve utakmice zahtevaju od nas“, rekao je Perić.
“Na prvom mestu je njihovo opredeljenje da igraju za reprezentaciju. Igrači se ne odazivaju zbog selektora, već zbog svoje zemlje. Odatle smo svi potekli, to predstavljamo, pamte se početak i kraj karijere, ali se pamti i zemlja iz koje si potekao, to je ponos. Različite stvari su rešavanje egzistencije, posao i državni tim“, kaže Perić i dodaje:
“Zahtevan sam prema sebi više nego prema drugima. Volim da sarađujem sa ljudima na sličnim talasnim dužinama. To omogućava da dobro funkcionišemo i na terenu, a i van njega. Svi pojedinci su deo tima, ali ne prave svi tim. Potpuno odgovorno i samostalno sam se opredelio za sastav protiv Crne Gore i Izraela. Ne postoje mladi i stari, već manje dobri i više dobri. Moja obaveza kao selektora jeste da pozovem najbolje u ovom trenutku, a isto tako nagradim mlade igrače ako to zasluže. Pozvao sam ih kao nagradu, a ne kao udvaranje. Poziv za reprezentaciju je dokaz da igrač zadovoljava kriterijume kao kompletna ličnost – igrač i čovek“.
Godinama se provlači problem srednjeg beka, kao gorući u srpskom državnom timu. Prema spisku bi se reklo da Perić pokušati da ga reši sa braćom Čutura, Daliborom i Davorom.
“Ne utiče samo jedan igrač na bolju ili lošiju igru. Nije ekipa ta koja se prilagođava brzini igre čoveka u sredini, već taj na sredini, prilagođava brzinu onome što ima pored sebe i ljudima koje vodi. To je jedan od preduslova. Oni nikada nisu igrali zajedno, imaju različite karakteristike, ali opet fizički i tehničko-taktički mogu da odgovore, svako na svoj način u odnosu na protivnika, promenu ritma i izvršavanje zadataka protiv odbrane koju budemo napadali. Kroz igru ćemo moći da vidimo njihovo veliko iskustvo. Oni nisu opterećeni da budu lideri i da vode ekipu. Potrebno je da se prilagode bekovima i ekipi kako bi iz svakog igrača izvukli maksimum. Drago mi je da će na ovaj način prvi put biti zajedno u reprezentaciji. To će biti impuls više, prepoznao sam veliki motiv i neosporne igračke i ljudske kvalitete“.
Darko Stanić je dugo godina bio nezamenljiv na golu reprezentacije, dok su se njegove zamene smenjivale, niko se nije dugo zadržavao. Izabrani golmani, Milić i Stanić, ne mogu se pohvaliti minutažom u svojim klubovima, Vardaru i Metalurgu. Kako to da prevaziđu kada stanu na gol nacionalnog tima?
“Tu je i mladi Dejan Milosavljev, on nije slučajno pozvan. Igrao je na juniorskom EP u Austriji sa igračima dve godine starijim, pa sa svojom generacijom u Poljskoj. Svojim radom i odbranama skrenuo je pažnju na sebe, kao zalog za budućnost, koji zaslužuje pažnju i šansu. Petorica mladih je bilo na spisku od 28, trojica juniora je na spisku od 18. To je nagrada i impuls. Nije priča, to je jedini normalan i ispravan put, da igrači, koji se nametnu kroz selekciju polako preuzimaju ono što bi trebalo da postanu uz pomoć onih starijih. Milić ima problema sa kolenom, nije zabrinjavajuće, ali u jednom ozbiljnom klubu kakav je Vardar, ništa ne prepuštaju slučaju. Ne žele da rizikuju da ne bi došlo do nekih većih komplikacija. On je doveden da bi u narednih pet godina bio budućnost tog kluba. Nije ga bilo u poslednje dve utakmice, ali je do tada kvalitetno branio. Trenira, puno radi na sebi, fizički je mnogo spremniji nego ranije, tako da može da odgovori obavezama kluba i reprezentacije. Sam je uradio najviše da se opet nađe na spisku. U Makedoniji igra nekolicina crnogorskih reprezentativaca, poznaje ih. On je deo te srednje golmanske generacije“.
Kocić stiže iz redova Metalurga
“Kocić je imao sjajnu sezonu u Vojvodini, trebalo je da bude oslonac Metalurga sa Stanićem, za koga su vezani svi uspesi naše reprezentacije. Verujem da može svojim radom da podigne odbrane na viši nivo. Kocić, takođe, u svom klubu ima nekoliko igrača iz redova Crne Gore, što može biti od koristi“.
Podmlađenu Crnu Goru u Beograd dovodi vaš stari poznanik – sugrađanin Ljubomir Obradović.
“Ljuba je jedan od prvih trenera sa kojim sam sarađivao u karijeri. Veoma ga cenim i radovao sam se njegovim uspesima gde god da je radio. Ne delim igrače na mlade i stare, oni će doći da se nadigravaju. Reč je o borbenoj naciji. Imam veliki respekt prema muškom i ženskom rukometu u Crnoj Gori i svemu onome što su uradili u prošlosti“.
I na klupi Izraela sedi čovek koji dobro poznaje srpski rukomet – Dragan Đukić. Iako je reč o selekciji po rejtingu najslabijoj, “orlovi” su uvek teško izlazili na kraj u gostima.
“Nisam saglasan da su najslabiji. Svako se nada, početak je kvalifikacija, svako vidi svoju šansu. Vodi ih stručnjak koji je cenjen svuda gde je radio. I ranije smo igrali teške mečeve sa njima, neće nam biti lako ni sada“.
Da li osećate pritisak, s obzirom na debi i to da javnost očekuje četiri boda iz uvodnih mečeva kvalifikacija?
“Svaka utakmica će biti posebna na svoj način. Pobede deluju kao pritisak, ali nema linije manjeg otpora. Jedan pojedinac, sportista, kada se sam priprema i postavlja sebi visoke ciljeve, onda bilo kakva odgovornost i imperativ pobede njega ne opterećuju, već se on sam sprema za tako nešto“, zaključio je Perić.