BEOGRAD - Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Radan Džodić upozorio je da u Srbiji svake godine raste broj obolelih od karcinoma, ali da su kapaciteti onkoloških centara ostali isti. Džodić je na Svetskom zdravstvenom samitu, rekao da je u Srbiji slaba primarna preventiva, koja podrazumeva alkoholizam, pušenje, fizičku neaktivnost, ali i da i sekundarna prevencija - skrining programi koji podrazumevaju rano otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva - gde bi obuhvat trebalo da bude više od 75 odsto ciljane populacije, nije još zaživela u punoj meri.
"Što se lečenja tiče, najmanje problema ima u hirurgiji, za hemioterapiju postoji samo lista zakazivanja, ali su veliki problemi u zračnoj terapiji“, rekao je on. On je dodao da u šest onkoloških centara trenutno ima 11 akceleratora, a da je potrebno više od 30 aparata, kako bi se rešio problem sa listama čekanja na tu terapiju kod onkoloških pacijenata.
Od 11, četiri akceleratora, kako kaže, rade do jedan sat noću, zbog čega se brže troše i brže će da ostare, dok je u Kladovu mašina za zračenje stara više od 40 godina. Direktor Instituta za onkologiju kaže da je najvažnije da se uniformiše edukacija, kako stanovništva, tako i studenata i lekara specijalista u svim oblastima onkologije.
Direktor Klinike za medicinsku onkologiju, Instituta za onkologiju Davorin Radosavljević istakao je da je rano otkrivanje put ka resavanju problema malignih bolesti kod nas i u svetu.
Najveći problem u Srbiji, kako kaže, je to što se veliki broj pacijenata otkriva u odmakloj fazi, kada je izlečenje neizvesno, dok se, dodaje, u razvijenim zemljama bolest uglavnom otkriva u početnoj fazi.
„Svi programi skriniga kod nas su tek zapoceli i ne moze se ocekivati da ćemo jako brzo videti njhove pozitivne rezultate“, rekao je on i dodao da je veliki pritisak na tercijarne centre, kao i da teritorijalno neravnomeran razvoj onkologije u Srbiji.Govoreći o tarapiji, on je rekao, da zbog nedostatka novca našim pacijentima nije dostupna najsavremenija terapija.